Školski glasnik

Стр. 154.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 9.

Педагошка преглед. Наслеђивање интелектуалне способности На V. конгресу за експерименталпу психологпју, између осталога, било је п предаваље о наслеђивању интелектуалне споеобности. У њему је предавач пзнео ове резултате једног статистпчког нспптивања школског успеха код 354 деце, њпхових родитеља, деда и баба: кад су оба роднтеља бнли добри, 86% .је добрих ђака, а 27% слабнх. Ако су оба роднтеља слаби, онда је добрнх ђака 38%, а елабих 62%. Кад је један родитељ добар, а другн слаб, добрих је ђака 59%, а рђавих 41%. Ако су родитељи просечно једнаки, најбоља су деца код најбољих родитељских родитеља (деде и бабе) и обратно. Било је да је отац или мати, — далекз више деца сличнија су бољем родитељу. Утнцај наслеђа нарочито се оиажа у читању и писању. У носледње време почето је експериментално испитивање интелектуалне еличности између браће и сестара. Избор будућег занимања деце. На овоме конгресу чнтан је реферат и вођенаје дискусија п о овоме питању. Референт је саоцштио 5 облика слободног избора позива: 1. исто што п отац; 2. у неколнко пзмењено очево заинмање; 3. жеља за променом места (кочнјаш, возовођа, путник и т. д.) Ова се жеља рано јавља и у 6. години достпже свој врхунац. 4. Жеља за борбом (војник, иолнцајац и т. д.) Она достпже свој врхунац у 12. години п 5. Интересовање за техничке ствари (пнжпњер н механичар). Врхунац ове жеље јавља се тек носле 15. годпне. У дискусији ио овом питању нзражепа је жеља: да бар исихолошкн образованп људи посматрају своју децу у њиховнм разним наклоностпма за избор будућег позива.

Практачне обраде. Б У Р А. I. Предспрема: Које је сада годишње доба? (Лето.) У лето је време ббично топло и небо ведро. Шта пореметн где кад лепо време улето? (Бура.) II. Циљ: Говорпћемо сада о бури. III. Обрада: а. Кад обично бива бура у

лето преко дан? (По нодне плп пред вече.) Какав је ваздух обпчно пред буру?- (Запара је и несносно.) ЈБуди, жпвотпње и биље осећају се тромо и уморно. Зашто је мир у ваздуху иред буру? (Ваздух се не покреће.) Шта се приметп после неког времена на вндокругу (хоризонту)? (Тамнп облацн иојаве се на хоризонту.) Од чега постају облацп на небу? (Од водепе паро.) Шта бива од водене паре кад се охлади"? (Вода.) Како изгледају обично облацп у бури? (Црнп су и Наваљани једно на друго као брегови.) Где кад су пепељасти. Шта носе обично ти облаци?. (Лед, тучу.) Шта је туча, лед? (Смрзнуте водене капљнце.) Како се ствара лед у ваздуху кад је бура, не знају учепп људп још тачно објаснити. Како се стварају обпчно облаци у бури? (Врло брзо.) Шта видимо светло у облацима кад је бура, ма н далеко била? (Муње.) Какав глас Чујемо после тога? (Грмљавину.) Шта нде обнчно пред буром? . (Олујпна.) Шта бнва после тога? (Јака кшпа.) Скупљање: Кажпте заједно шта смо до сад реклн о бури! (Буре већином бив.ају у лето. Обично се догађају после подне нлн иред вече. Пред бурује обпчно жестока врућнна, запара. Касннје се појаве пз далека на хоризопту црни облаци, који се све више п више шире. Ускоро затим севају свде, онде муње. Чује се грмљавнна. Мало пре буре захука се јака олујина. За овом долази обично јака киша, која мало траје.) б. Шта су знацп свакој бурп? (Муња и грмљавнна.) Иако обе у један мах ностану ипак их не прпметимо обе у један мах. Коју од њпх прву опазнмо? (Муњу.) Ово бива е тога, што светлост много брже доспе до нашег ока, него што дође грмљавнна до нашег слуха. Научењацн су израчуналп, да светлост пређе у секунду 42.000 миља, а звук (глас) у нсто време само 333 метара. Због чега, дакле, морамо пре видети муњу, него што чујемо грмљавину, п ако обоје у један мах постане? (Јер светлост много брже до нас доспе него звук.) Према времену које траје од севања муње док не чујемо грмљавину, можемо лако израчунатн колнко је далеко муња од нас. Колпко пређе муња у.секунду? (42.000 миља.) Мн смо је одмах опазили како је севнула. Колико пређе глас од грмљавине у једном секунду? (333 метра.) Ако је, дакле, од севања до грмљавине потрајало 10 секунада, колико