Školski glasnik

Стр. 184.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 11.

родитељског занимања. Па иако досадашњи покушаји иису донели још сасвим утврђене резултате ипак се константовао повољан утицај школског одмора у хигијенском погледу. Разуме се да је и учитељу исто тако потребан одмор ради здравља, па тако и школски одмор. Учитељев рад, особито у препуњсним разредима, толико је напоран н толико исцрпљује, да би учитељ без школског одмора, већ после неколико година био неспособан за службу. б) Педагошки разлози: Као што у прнроди после периода рада, развитка, наступа период мира, тако је и за душевни живот, нарочито дечји, после дужег радног времена потребно време одмора. Дужп напор живчаног система води умору, смањеној радној способности. Школски одмор треба да дух опет освежи и учини га способним за рад. Школски одмор треба да да ученицима времена и прилике, да лично дођу у ближи додир с природом. Истина је, и сваки учитељ зна, да преко школског одмора ученици много забораве што су у школи научили. Али X. Шилер примећује да се овај губитак тиче више споредних него главних елемената, ако је настава оно што треба да остане, доводила у разноврсну везу. Он држи да је потребно, да се примљено градиво из науке преради у души сопственим размишљањем. То би бар требало да је тако. Али не можемо бити таке оптимисте, да то очекујемо од многих ученика. Пре бива да ученици (а и ми учитељи) све школске бриге оставимо на страну преко школског одмора, а ако ученик и ради преко школског одмора више је то понављање, него прерађивање наученога. в) Економски разлози: За време жетве често је потешко набавити довољно потребне раденичке снаге. С тога су за испомоћ ослобођени ученици од наставе. Тако има разних одмора: за кукуружњу бербу, виноградску и др. А у иеким крајевима има и одмора за брање хмеља, вађење кромпира и др. Млађи ученици могу и понеке домаће послове обавити и тиме одменути старије чланове у породици да могу привредити у тежим пољским пословима.

По неким крајевима је и за учитеље по селима, који се баве економијом, школски одмор веома важан. Учитељ тако може обавити економске послове, да не занемари школу. Некад се и о вашарима држао школски одмор у дотичном месту и околним селима. Но како је и вашарима спала трговачка вредност, укинут је већином и тај обичај и то сасвим оправдано; да школска младеж не иде по вашару и не гледа и не слуша свашта. Још се држе школски одмори о свечаностима црквеним и патриотским. Трајање и доба школског одмора, треба да одговара с једне стране хигијенским потребама, с друге стране да су тако одмерене да није на штету школског рада. За прво, требало би да је школски одмор што дужи, за друго не би било добро да је школсаи одмор сувише дуг. Школски хигијеничари н учитељи траже што дужи школски одмор, школске власти опет иду затим да му трајање ограниче. Према садашњем стању школске хигијене не може се лако одредити трајање годишњег школског одмора. У разним земљама разно траје п школски одмор. Тако н. пр. у Низоземској траје 68 дана, у Француској 81, у Аустрнји 90, у Данској 100, у Шведској 124, у Португалској 141, у Грчкој 152 дана. У Немачкој траје школскн одмор годишње 10—12 седмица. Школски одмор је у народним и вишим школама често различит. Вароши које имају виших школа често иду за тим да се ти одмори изједначе. Доба школског одмора. Како се за време јаке жеге не може држати успешиа настава, то је тада најприродније да се настава одложи. У Немачкој је још 1892. год. издат о томе министарски распис који наређује: Ако термометар (100°) око 10 сах. пре подне у хладу показује 25°, не сме се настава држати дуже од 4 часа једно за другим, а деци није дозвољено да и други пут тога дана долазе у школу. И код мање температуре потребно је прекинути наставу, ако је школска соба сувише ниска или тескобна, а разред препун. Па и у оним школама где се настава држи цео дан, морају се ослободити она деца која подужи пут