Školski glasnik

Стр. 234.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 13.

Пошт. госпођи Катици Ђ. Михајловића учитељици у Новом Саду. Поштована Госпођо! Овај час пренерази ме глас, да је умро Ваш супруг а српски ваљани учитељ Ђока Мпхајловић, с тога хитим, да Вам искажем од своје стране моје најискреније саучешће у Вашој а и српској великој жалости за губитком, који се Вами никад а Српству тешко накнадити може. Ренете (крај Загреба) 25. (12.) авг. 1913. Остајем Ваш искрени прнјатељ Стеван Милованов. Госиођи Катици удова Михајловић учитељици у Новом Саду. Молим Вас, милостива Госпођо, да изволите примнти моје искрено саучешће у преголемој тузи, која Вас је смрћу Вашега доброга мужа, мога искренога пријатеља, а одличнога раденика на српској школи н књизн задесила. Сомбор, 12. (25.) авг. 1913. С одличним поштовањем ироф. Милан Мандровнћ. Мнлостивој госпођи удовој Ђоке Михајловића рођ. Сремчевић Катици учитељицн у Новом Саду. Поштована Госпођо! Жалнм Вас, -да сте тако ирерано обудовили. Жалпм, да је Ваш добри муж, брижни отац, узорити учитељ народни и вредни педагошки писац а мој добри пријатељ Ђорђе — Ђука — још млад нреминуо. Бог да му душу простп! Вечан му спомен остао! Изволите прпмнти моје топло п братско саучешће у Вашој и нашој — учитељској преголемој тузи п жалости. Молимо се Богу за спас души и покој телу! Свемогући Вас утешио и подарпо Вам снаге, да све хрпшћански иоднесете. Он је синчићу оставио узор, како се љуби свој познв п успешно ради за свој мили народ н његову просвету. То све нека му је аманет! — Поздрав. Сомбор, 12. (25.) августа 1913. Стеван Арсеновић, учитељ сомборски у мпру. Сл. управи „Н атошеви ћ" учит. д. д. у Новом Саду.

Дубоко жалећи тешки губитак, који је нанесен српској школи смрћу врсног учитеља и народног прегаоца Ђорђа Михајловића, изражавам своје саучешће у големој тузи, коју сви ми учитељи осећамо. Нокбјнику нека је Слава и вечан спомен, Бог да му душу простп! Панчево, 12. (25.) авг. 1913. Душан Томић, умир. учитељ. Поштованој Госпођп Катици удовој Михајловића учитељици у Новом Саду. Смрћу врлог покојника Ђоке Мпхајловића, губећи правог борца за узвишену учитељску ствар, искрено жалим што нас је тако рано оставио. У Великој Санади, 25. августа 1913. год. Јесам са одличним штовањем Даница Стојић, срп. нар. учитељица. Сл. управи „Н а т о ш е в и ћ" учит. д. д. у Новом Саду. Славна Управо! Данас сам извештен од Славне Управе, да нам се у вечност преселио колега Ђока Михајловић, налазим се побуђеним исказатп своје жалење и искрено саучешће како славној Управи, тако и породици покојниковој са утехом: покојник ]е био прави и искрени тумач, чувар и бранитељ учитељских права и дужности. Нека му буде лака црна земља и вечан спомен међу нама! Дуна Сечуј, 25. авг. 1913. Душан Радојчић, учитељ. Госпођи Катици удовој Михајловића учитељици у Новом Саду. Штована и драга Госпођо! У Вашој големој тузн за превеликим губитком и Вашим и нашим прпмите и моје искрено саучешће. Ваш добрп сунруг а наш највећн раденик на пољу просвете одужпо се достојно своме раду и својој школи, коју је тако силно љубио у толикој мери — да ће до века живети у успомени с нами! То Нека Вас теши и храбри, са својим милим јединчетом, да нема тога чије срце заболело није на глас смрти Његове и чије око засузило није за тако ретким и племенитим човеком.