Školski glasnik

Стр. 224.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 13.

уклони из вреве страначких размирица и да пође путем својих сталешких и с.тручних ршереса, који се били јако помутили и страначким борбама претрпали. И нашли су у њему и способна и дурашна члана, који је напустио сваку бесплодну и убитачну страначку борбу, у коју је и сам био запао и 20 година дурашно вукао; те кад је видео, да је она постала убитачна за просветни задатак народне школе и њених носилаца — учитеља, тих пионира народне свести и родољубивог заноса који треба да загрева сваку душу Србинову, одвојио се од својих страначких другова и ударио новом стазом, стазом сталешке и школске слободе и независности од свих страначких трзавица и једноставних страначких интереса. На том путу нашао је спремно и вољно скоро све срп. народно учитељство, које га је пратило. И наше народно представништво у епархија и народно црквеном сабору одобрило је његов поступак и рад и позвало га је у Епархијски Школски Одбор у Народно-Црквени Школски Савет, да својим стручним знањем помогне, да се школа и њен просветни рад упуте своме правом задатку. И он је помагао драговољно и с великим пожртвањем све док нвсу лане 1912. г. владиним пером збрисане наше народно-црквене автономне установе. Да је и велика већина српског народног учитељства одобравала његов рад опазило се на поверењу, које му је поклањало бирајући га за предсеника у среским учитељским зборовима, бирајући га за заступника свога у епархијским скупштинама, за управног члана свога конвикта у Новом Саду, а лане за председника свога новчаног деоничарског друштва „Натошевић". Представништво књиге српске, наша „Матица Српска ' изабрала га је за члана Кшижевног Одељења, и ово опет у Књижевни Одбор, што је опет знак, да се и његов књижевни рад не само на педагошкој струци, него и на другим пољима народне просвете ценио и уважавао. Његов педагошки рад огледа се поглавито на многим чланцима „Школског Одјека", у којем је сарађивао у друштву са још 3—4 учитеља новосадска; а најбоље се огледа његов чисти правац

на том пољу у „Школском Гласнику", који је од 1906. г. па до смрти своје сам издавао и своје мишљење о школи, учитељству и васколиком просветном раду утискавао у чланцима и белешкама тога листа. Поред педагогије и методике бавио се и баштвованством, те је неко време издавао и лист „Баштован", а написао је из те струке и једну књигу за народ, коју је издала и наградила Матица Српска из задужбине Петра Коњевића. Покојни Ђорђе Михајловић родио се у Новом Саду 1865. године, ту изучио основну школу и нижу гимназију, а затим српску учитељску школу у Сомбору. Учитељевао је једну годину у Баји за тим десет година у Бегечу (селу бачком на Дунаву), онда у Вел. Кикинди две године и последњих 14 година у своме родном месту Новом Саду, где се и оженио учитељицом Катицом Сремчевићевом, те у тихом и мирном домаћем и срећном породичном кругу отпочео живљи рад на свом стручном образовању и после кратког времена толико успео, да је извојевао угледно место међу првацима учитељским. Свакако је покојни Ђорђе Михајловић ређа појава народне интелигенције и зато му је и укоп био величанствен и достојан једног одличног школског и просветног раденика; јер га је одликовао својом посетом и сам епископ бачки, Н>ег. Високопреосвештенство г. МитроФан Шевић, испратила га је до вечне куће велика маса народа свију сталежа, а опростили се с њиме у тонлим беседама: др. Т. Остојић, секретар Матице Српске; Љубомир Лотић, епарх. школски реч>ерент; Гавра Грбић учитељ, Ђорђе Гајин учитељ и потпредседник деоничарског друштва „Натошеввћ 1 ' и проФесор Ј. Живојновић председник певачког друштва „Невена", коме је покојник био неко време председник. Све те прилике говоре, да се покојни Ђорђе Михајловић достојно одужио својим радом и животом своме милом наро ду и да је све нас задужио захвалом и признањем, те му и са овог места довикујем^ Слава и вечан ти помен, драги наш друже Ђука! „Женски Свет".