Školski glasnik

Стр. 279.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 16.

ромашним „препарандима", али се и поред тога морала осећати оскудица, коју су трпели. У похвалу Сентандрејаца навешћемо, да је грађанство варошко дало у први мах слободну трпезупо својим кућама седамнаесторице ђака, да је магистрат општински резервисао у варошкој болници шест кревета за оболеле ђаке, који су ту имали бесплатну храну и лекове. 1 Но и само време, у коме је школа отворена, карактерише велика скупоћа свих животних намирница. Велики ратови, гутали су све приходе државне. Прибегло се принудном папирном новцу чија вредност је пала тако, да се њим за сребрну форинту плаћало 3—4 форинте. Тако исто било је и с дукатима. Појмљиво је, да је у то време и цена једног вагона пшенице, варирала између 25 до 30 фор., па и више. У тим тешким приликама наставничка колегија се заложила, да са родољубним Сентандрејцима, ђацима олакша живот у тој варошици. То је учињено отварањем ђачке трпезе, — конвикта. И Несторовић је ту мисао прпхватио и искрено је иомагао. Но, не сумњиво .је да су за ђачку трпезу поднели највише жртава родољубиви Сентандрејци, од којих се као нријатељ школе највише истицао •Јован Белановић, сенатор и управитељ народннх српских школа. Његова кућа беше чувена са гостопримства; он је највише дру-

1 Писмо Уроша Несторовића Копитару, о стању српских школа 1813. г, и доцније. — Летопис М. 0. књ. 113.

говао с наставницима учитељске школе; он их је, кад су били кадгод у невољи и материјално помагао. Зато га је катихета Павле Атанацковић, послс његове смрти 1819. године, срдачно и ожалио, истичући у топлом некрологу и засебној бди, његову преданост српском иедагогиуму. 1 Но сем Сентандрејаца су тај конвикт помагали и Срби из других градова Јужне Угарске. Те године завештао је градоначелник сомборски Василије Атанацковић сиротим ђацима те ишоле 40 јутара земље. Од прихода тог завештања су се издржавала, и кад је школа премештена у Сомбор, четири сиромашна препаранда све до смрти његове. 2 Шта је са тим завештањем после било, не могосмо дознати. Ђачка трпеза је отворена 12. новембра 1814. год. У бечким званичннм новинама износи се с похвалом ова хумана установа, која се може тим више ценити, што је подигнута у „тако тешким временима". Из тог мучног доба борбе за опстанак, изнећемо овде и један пример ученичког дружељубља, колико да би оцртали топлину другарскнх осећања, толико и као огледало литерарног образовања њиног у духу оног времена. (Наставпће ее.)

1 Новине Сорбске, год. 1819. 2 И. Ђ. Вукићевић. Прошлост срб. недагогиума. Шк. Лист 1867.

Из доетодике. РАЧУНАЉКА ЗА ДЕЦУ. Ђ. МИРКОВ, учитељ.

в.

I* о ј

Т!

ј ОЈ о

о -

\ -1 II о1о

с.

О,

г~