Školski glasnik

Вр. 16.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 280.

Ова рачунаљка је начињена од картона, који се на два места савија као иортмоне. На њој се налази горе индекс т. ј. бројеви од 1—10, а испод тих бројева у два реда заокругљена места за јединице (10—10 у једном реду) и напред 2 места за десетице. Део за десетице штампан је црвеном бојом, остало црном. Јединице и десетице су имитације новца, од метала. После броја „5" долази преграда^ за символисање петичног система (човечја рука). Осим тога, на делу за десетице, налази се с леђа причвршћена новчаница за остављање имит. новца. То би био у главном опис рачунаљке за децу. Највећа је кубура у основној школи са рачуном. Разлог лежи у том што нарочито у I. и II. разреду немамо на расположењу уџбеник, нити осим старе, траднционалне и оседеле руске рачунаљке имамо какво згодније средсгво и учило за учење рачуна. По „старој" — код нас још п сад савременој — методицп, која је и некад, као и сад осећала своју Ахилову пету у рачуну у I. разреду, помагало се прстима, коцкама и прутићима. Је ли чудо дакле, кад се поред такових средстава ретко постизава жељени успех у рачуну? Циљ ове рачунаљке хоће да буде: детету у руке дати учило, да се оно самостално, лично увери о резултатима рачунских радњи, јер само то непосредно уверење, кадро је у детету тако утврдити бројне нредставке и радње, да оне стално остану његова душевна својина. Руска рачунаљка никако није кадра тај важан педагошки захтев испунити, јер с ње дете носредно, преко учнтеља посматра рачунске радње, а резултат са учитељевих уста; нпкад неће моћи заменити .саму радњу п фактички резултат. Оних неколико минута, што ће дете евентуално провести пред рачучунаљком у практичном раду, никад неће моћи надокнадити учило, које је стално у дечјим рукама. Осим тога, налази се на овој рачунаљцн индекс, те се појам -ороја истовремено спаја са његовом сликом (цифром). Исто тако важнаје добит ове рачунаљке, што се дете на новцу као највиднијем практичном представнику десетичног система, учи рачунати. На овој рачунаљци најважнијаје новина,

што је на њој заступљен поред 10-ног и б-ни систем. Ко год је радио у I. разреду, биће му познато, да до 5, код нормално развијене деце иде „глатко" са рачунањем. Но чим се пређе 5, почиње да запиње и што даље, све горе. Ми то узимамо као природну ствар, но то не стојн. Зашто се одмах преко 5 запиње? До 5 куглица, коцки, прутића и т. д. кадро је нормално дете без бројања да позна. Чим ту границу пређе, мора да броји и то бројање кочи рад учитељЈ'. Што је већи број, тиме и бројаше дуже траје. Шта се дакле тражи? Треба броју дати такову слику, облик, да га дете већ по том облику упозна, те да не мора бројати. Том циљу служе т. зв. слике бројева (домине и т. д.) а у новије време фономимшса рачуна. (Сакато име али га Мађарн тако крстише.) Но кад тако радимо, онда се удаљавамо од 10-ног систеиа и стварамо 1-ни, 2-ни, 3-ии и т. д. системе и у рачуну је готова збрка. Друга тешкоћаје, штоје свака од тих слика друкчије комбинована а при рачунским радњама се онда дели и саставља на много начина, те није чудо ако дете све те комбпнације није кадро у глави да задржи и забунама никад краја. Сви ти замршаји и тешкоће решавају се одједном, без по муке, увођењем 5-ног система, као помоћннка 10-ном систему. Откадаје човек човек, имао је „прируци" своју ручну рачунаљку — прсте. И ту се састојало из 5-ј-б. А шта. му је било 6? 6=5+1; 7=5+2; 8=5+3; 9=5+4; 10=5+5, Таку рачунаљку пз два бројна снстема (5-ног и 10-ног) комбиновану, до данас још увек добро примењују. Најприроднији начнн учења рачуна је комбиновањем б-ног и 10-ног сџстема. А тај 5-ни и 10-нп систем можемо ми не само на прстима, него п помоћу разних стварчица, које су при руци приказати. Моја рачунаљка има и имаће само за оне вредности, који ће њену корист и потребу схватити. Дена те рачунаљке (25 фил. за I. и 30 фил. за II. р.) таква је, да се у свакој школи, без велпких трошкова може увести. Употреба. Сабирање (на пр. 4+3). У нрви ред поређамо 4 јединице, иа наставнмо у другом