Školski glasnik

Стр. 297.

ШКОЛСКИ ГДАСНИК

Бр. 17.

де све конкретно, а после апстрактно, ћ ј. деца сама замишљају и цртају. Услов за успешно цртање у основним школама је снабдевање све деце цртач. прибором, којн општина ваља да набави за све ученике, јер и најбогатије ратарско дете набави најлошији материјал, који пара хартију, прља, слику, те дете само губи вољу за цртање. А како се у таким приликама развија појам за лепо, чисто и уредно, видимо после у животу. Наше многе школе не снабдевају се училима те је овако цртање, као што описасмо, прека потреба. Стеван Радић.

0 гиденастицц. Модерна школа, подједнако и истовремено васпитава са душом и тело својих васпитаника. Ни једно од овога, што човека чини човеком, не сме школа занемарити. Шта више, данашња модерна педагогија трајно и снажно напомиње гесло : „у здраву Шелу, здраваје и душа". Школе напредиих народа, надмећу се, да ово и остварују, те је данас шпорт и гимнастика у тој сврси, поплавила модерни свет. А ми? Као и код сваког питања модерне наставе, испишемо у наставној основи прописе о дужностима учитеља, да ову, или оиу напредну грану модерне педагогије у школи негују и форсирају и не узимајући на ум, да ти учитељи, као приправници према данашњем жалосном и несавременом уређењу наше учитељске школе, — нису имали прилике, да те поједине модерне ствари, ма и у сну виде. Ради се и овде без духа и слуха, као и свуд. Па, да би утрли пута лепшим изгледима у будућности, радо пуштамо у лист овај чланак вредног професора гимнастике брата Глише Мирковића. Градиво гимнастике у нашој шкопи. Одмах на почетку морам да изјавим, да ми већу бригу задаје: како и где да се веџбају ученици? од овога: шта да веџбају?

Из тог разлога, на почетку овога, рада, проговорићемо прво о томе. Познато је, да наше школе, изузев 2—3 „у целој митрополцји, немају дворницу за гимнастичка веџбања. Када знамо, колика се важност придаје гимнастици у васпитној настави, треба да смо једном на чисто, да овај предмет, по важности први, не смемо и на даље запостављати. • Гимнастисати се мора, па ма у школској дворници, ако немамо засебна места за тај посао. Кадгод је могуће треба гимнастисати на пољу на свежем ваздуху. То тако далеко може ићи, да се чак и зими, кад је суво, може радити на пољу. Разуме се, ако учитељу треба 10—15 минута само да ученике построји, онда је циљ и промашен, а опасност ту, јер мирнија деца зими озебу. Дакле види се, како је важна ствар, да дете на дат знак или заповест уме брзо да стане на своје место, уме брзо цео разред и цела школа да се построји. То није само код гимнастике потребно, него и иначе свуда гдегод један човекима да руководи масама. То је учитељу потребно сваке недеље и празника, када иде са децом у цркву, на сахрану, или било куда. Једанпут за навек се деци покаже, где има ко да стане, кад се заповест даде и онда тамо има сваки да стоји, као оно што у школи има сваки своје место кад седи. Ко ово прво и условно правило пропусти, нека наиусти и помисао о гимнастици, јер сав даљи рад, постаје безпредметан. У дворани ће се радити дакле само онда, када се напољу због непогодног времена не може, а и када се ради у дворани, има се радити само у претходно добро проветреној дворани. Зашто? Држим да је излишно образложавати учитељима. Исто то важи и за оне школе, које имају посебну дворану. Кадгод је могуће, треба радити на пољу на чистом ваздуху. Онако како је до сада било у наставном плану није ваљало. Можда је и то био један и то велики узрок, да се гимнастика код нас у школама апсолутио