Školski glasnik

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК ЛИСТ ЗП ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ Бр. 18. У Новогл Саду, 30. новедобра 1913. Год. Ш. СНДРЖНЈ: Проглас учитељству пред мптронолијску учитељску скупштину. •— Наш најновији новрет. — Пажња, од Исидора Поиовпћа. — На састав: „Две три о фономимнци". — Наши школски дневницп. — 0 гимнастпци, од Глпше Мирковвћа. — Настава у кувању и кућанству у шведскпм школама, — Школска статнстика. — Стонједногодишњица прве српске Учптељске Школе. — Преглед књига плистова: Агс1иу Шг §-е8аттТе Рзусћо1о§1е. Негаи8§е§'еђеп уоп 1Јг. Е. Меитапп иМ 1 )г. \У. \\*јпћ, превео Др. Паја Р. Радос&вљевпћ. — Сарадницпма и доннсницнма. — Дужнпцима иа знање н равнање. — Велешке. — Књижевне вести. — IV. Исказ о скупљеннм прилозима у корист оснивања фонда | Ђ. Михајловића. Проглас учнтвљству пред мнтрополијену учнтељску снупштнну.

Народ, новине, на и многи појединац, кад воде рачуна о школи, мисле ту на иојам школе као установе, не помишљајући, да је учитељ, као душа ове, управо школа, а све оно друго, може бити зграда, прибори и т. д. Услед таког сватања, учитељство наше има за собом историју не свога развитка, него историју патњи и болова, учитељ у школи, сматрао се подређеним појмом, појмом школе. По столећа, чују се наши уздисаји и вапаји против неправедног и неприродног нам положаја у друштву, автономији, школи, делокругу и отправљању дужности, али све узаман! Па, кад ти гласовн беху већ догрдили и силницима, дозволише зборове и договоре. Учитељству је дозвољавало, да расправља и удешава само оно, што спада у чисто наставни посао како би му се скренула пажња са свега осталог. Чим је учитељство потегло питање о свом положају, правима, о хлебу и т. д. тада једна силна рука — под којом и данас стењемо, — поништи и још у зачетку угуши сваки иокушај за еманципацију бедног учитељства од свега онога, што

га ставља у нижи ред према другима много неспособнијим, неинтелигентнијим и нерадним члановима народа. Године 1911. изгледа, наступио је обрт на боље. Учитељство је 1910. год, са своје митропол. учит. скупштине успело, да ц. сабор у 1911. год. убеди о потреби решавања учитељског питања, на праведној и хуманој основи те је сабор тај донео закључке, који су нас задовољили али ти закључци, ето ни дан данас не добише законске снаге, док међу тим, крвљу стечена и краљевским повељама дана народна права, беху збрисана; узакоњена многа штетна наређења, која погађаху највише учитеље. Па и знаменита 1911. године, није прошла, а да учитељи не гуташе горке пилуле. На самом сабору, а и до њега, рваше се две најјаче народне странке. Једна, победи, те донесе оне закључке на сабору, а друга. ие за то, што у нами гледаше непријатеље народне, диже народ на силан протест у више од 100 опћина, Ти протести, и нехотице су ишли на руку оној силној руци. Сиромах народ, и нехотице је допринео, да сабором у-

09** „Помажнмо се узајамно! Помажнмо своје! Помажнмо свој учнтвљснн конвнкт! Упнсујмо се у нланство нонвннта! Нупнмо члановв за нонвннт! Иупнмо прилоге за нстн! — Претплаћујмо се на „Шнолснн Гласннн!" Нупнмо претрлатннне на „Шнолш Гласннн!" Форснрајмо држање „Шнолсног Гласннна" у ннтаоннцама!" Потпомажнмо учнт. удружвње „Катошевнћ!" Нгнтујмо у народу у норнст свог „Натошевића!"