Školski glasnik

Вр. 19. и 20.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 324.

школи о елеменгарним знањима из геометрије и алгебре. 37.) Лабораторни метод учења математике. 38.) Практично учење рачуна, еадржина и облици аритметичких задаћа. 39.) Учење рачуна у вишим народ. гаколама. Учење осталих предмеШа осн. гаколе. 40.) Природне науке. а) Каква је задаћа прир. наука у ооновној школи? б.) Да ли да се природне науке уче као заоебан предмет у осн. школи? в.) Распоред градива по разредима, г.) Природно-историјски метод предавања. д.) Установљење програма за учење природних наука у вишим нар. школама. 41.) Географаја. а) Задатак учења земљописа. б) Обим и садржина грађе. в) Деоба градива по разредима. г.) Главнији методи при предавању. д) Да ли да се географија као засебан предмет учи уосн. школи ? е) Географски излети; њихова организација, циљ и извод. ж) Географија у вишим нар. школама. 42.) Историја, а) Да ли да се историја учи као засебан предмет у основ. школи? б) Избор историјског материјала за осн. школу. в) Увод у историју у осн. школи. г) Тачио означење историјских појмова. д) Предавање историје епизодичним карактером, или одељени историјски елементи да имају међусобне везе? е) Да ли је могуће изнети у осн. школи историјски развитак народа? 43.) Вештине: (Цртање, певањеимузика;) њихова васнитна страна; систем и метод предавања; наставно градиво. Илустративно цртање. Вокалан и музикалан хор. 44.) Ручни рад; његово значење. Ручни рад као метод и као нарочити предмет предавања. 45.) Домоводство, сеоско газдинство, занатлијство, и рукотвор; колико су исти иредмети умесни и да ли да се узму у нар. школу? 46.) Питање о предавању хигијене у осн. и вишим школама. 47.) Узајамна веза и однос предмета, који се предају у осн. школи.

III. Секција: Спрема нар. учитеља. 1.) Учитељске школе. Стални курсеви за даље образовање учитеља. 2.) Испити за учитељско звање. 3.) Које специално и опште знање траже од нар. учитеља? 4.) Универза и нар. учитељ. 5.) Срества за даље образовање учитеља: а) повремени курсеви и лекције за учитеље из круга педагогије и општега образовања. б.) специјални курсеви и лекције (сеоско-газдинство, ручни рад и др.) в.) Учитељске скупштине, педагошке конференције, зборови. г.) учитељске библиотеке и педагошки музеји (школски, окружни) д.) васпитне екскурзије. е.) Учитељски орган, ж.) Друга срества за даље образовање. („Школа и Жизнв".) Л. В.

У ствари задужбнне 1- ЂОРМ МИХАЈЛОВИЋП. Сврху ове задужбине одредили су њени покретачи у том правцу, да се чист приход задужбине, кад иста нарасте на 2000 К. употребљава сваке године на разне учитељске, школске или опште просветне цељи. Цељ ту би, како кад буду за најбоље нашли, одредили руковаоци том задужбином. Други су мислили, да се тих 2000 К. даду Срп. Учит. Конвикту, те да се за ту своту слика пок. Ђорђа Михајловића смести у великој дворници као добротвора конвиктског. Кад се упореде ове две намене задужбини, и само се каже, да је прва идеја за учитељске и просветне интересе много ширега обима и особито да боље одговара и најважнијем захтеву сваке таке задужбине, а то је успомени на покојника и на његов рад. Тиме никако не мислимо да подценимо ни важност нашег Срп. Учит, Конвикта. И за Конвикт смо се и старали и стараћемо се и у будуће. Али има небројено учитељских школских и просветних ствари, које би такође требало ко да потпомогне, али нема