Školski list

95

ИгранЂ. 1ошг и оваи наижалостнш случаи могђ живота да вамЂ саобштимЂ, — пише пр1ателБ пр1ителк>. Мое три кћери од 16 15 и 14 година — знамЂ да ш се сећате, како мила деца б1ну — буду едно вече кодђ свое другарице на веселм игранки, и ту се свако око радоваше, гледамћи нБину умилнтоств. Доцш8 одемг и н тамо, ушав' у собу башг у онаи ма, кадт. се цело друштво дивило како лепо играм. И жена мои, а мати НБина, сеђаше ту, пуна радости и задоволБСтва , што су ши кћери цело друштво као обчиниле. Само еданг единш човек станше поред мене, сђ озбилБнимг и готово намргођенимЂ п >гледомЂ; само се н^му едномЂ та игра не учини мила. Стоећи тако на едаредЂ окрене се мени, и оз 6 илбнимђ ме гласомЂ упита: познаемЂ ли а те девоичице. НЂговђ више мрачанЂ него озбиланЂ погледЂ задржи ме, и чисто му се не смедо одати : по свои прилици су сестре, одговоримЂ му. И н то мислимђ, придода онђ, ево ш већЂ два пуна сата гледамЂ, како без одмора играм; оне знаду да ш свакЂ радо гледа и да се отима за нби , за то се тако и усилнвам и надмећу. Ове ме речи као обрадум мало, и башЂ кадЂ се хтеде казати, онђ ме 10 шђ суморте погледи, па дрмнувши ме за раме, наиозбилвншмЂ гласомЂ продужи: за три године дана, будите уверени, ни една вам жива нхе. Како ми тада бјнше; Као ножеви речи ме те прођу и збуне ме, те докђ самБ се разабрао, човекЂ се таи изгуби, и нигда га више очи мое невидоше ; али после три године уверим се, да ми е истину прорекао, ерЂ одђ три кћери не оста ми заиста ни една жива. Чини. бднои домаћици сустизаше се евакш чаСЂ по кон