Školski list

$3

буду благости и свеиогућству Возшемг, то ће већг в св малБшг моимт. поклономђ добро н^ко учин^но бнти. Остаемт. ст. вмсокопочитатвмт. у ЦвИтномт . долу 15. Августа 1850. Пречестности Ваше благодарнБШ духовнвш Смнт, Милое Радићг. Писмо осмо. Милов пише сестри својои Марш. Јмбезна Сесигрице ! Радостну в^ств имамг ти нвити. Чувашћи н-ћкш данг кодг потока овце траЖ10 самБ украи воде шарене школБке; ерт. су ме научили РодителБи покоини да мудростБ и ГмагостБ Вож1М и у наиманБои тварки НЂговои сматрати треба. Кадг ал' наеданпутт. заблиста се нЂшто у трави, н посмотримг болЂ и нађемг вданг великји алатант. прстент, кои е ст. драгимЂ каменЂмт. украшент, 6 б 10. Одма помислимт. да то скупуцЂнна стварт. мора бБгти и обрадуемт. се. На то прођу туда два Евреина коима н прстент. покажемт.. „То е лЂпа стварБ" рекне ми едант. отђ нбихт .; „али теби н1е нинашто; даи н> мени, пакг ћу ти за нк> шест б грошића поклонити. Н ти прстенг оваи немогу дата — отговоримЂ а. Мени се чини да га е морао тко изгубити, па треба да му вратимт., а присвоити и продати туђу стварв б ^иа бн велика гр^хота. — „Та тб 1 незнашг нити си видјо тко е прстент. изгуб1о, па шта те се тиче чш е; продаи га тб 1 мени, н ти ево за нЂга даем б талирЂ". Сотбшђ извади изђ джепа еданг крсташЂ — талирг кои се као мл^ко забЂли. — Л махнемЂ главомЂ и рекнемг: Не, не, ни за кое благл нећу « да огрЂшимг