Školski list

130

То су дубоко оеећали и на то су се тужили јоштг пре Христа древни намчници, и гдЂкои одч> нј.ихб намЉравашћи протолковати и раалснити унутренш ту борбу у чов1зку, дога ш су до те мбхсли да у свакоиг човФку има два духа, здант. добарт>, а другш зао. СветостБ, кого чов^кђ но милости божи10и получи, требало му е зчслужити, и тако свој 1М г б собствен »шћу учинити. Оно што му творац б дарова, требало е да онђ чиномђ слободне свое вол^ оддржи, да се нравнБшт. одЋломђ покаже достоннт. дара божЈегЂ. Зато даде Богђ човЂку у раш прву и едину заповЂств, когомђ е чов$ка искусити хотЂо. С' овб1мђ догађаемЂ изближе насЂ упознав свето нисмо. Чов Ђ кђ н18 се одржао у искушент то.иђ. Ђаво у виду ;;м1е иревари га побудивши у н$му наипре сумиш, а после неиоверен* према Богу. При свемЂ томђ што в првБШ чов-ђКЂ одђ зм1е иреваренЂ 6 бп >, онетЂ е ц®ло нЂгово д-ђио елободно и ненатерано 6 б1ЛО. Онђ е знао заповЂстБ кош му Богђ даде; н^му позната 6 б1агае и казнЂ за нрестуилеиЂ запов-ћсти те одређена. Преступагођи заповЂстБ ту знао е оиђ да ради противу волЂ божае. ГрЂхЂ нћго†н1е одђ Бога, иего одђ злоупотребленн слободне волЋ; гр^хомЂ ТБ1МЂ одпао 6 чов 1> кђ одђ Бога створителн свогђ , нроузррковао е раздорЂ и прогивностБ своихђ дугаевнБ1ХЂ снага, низринуо е себе у наивећу беду, и нронастБ. Сијјдства паден1н АдамовогЂ јоштђ нзмђ и данас предЂ очима стое. ОбразЂ бож1и у човФку т. е. нриродне моки дука ослабиле су: а надприродну моћЂ т. е. светостБ вол4 у ко1ои се состонло бож1е нодоб1е, изгуб1о е чов -ђкЂ еасвимЂ. Сђ тб 1. мђ заедно постаде тЂло нЂгово патнама изложено и смртно. Она заедница, у копш чов -ћКЂ с' Бјгомђ пребБ1ваше, после паден1н престаде. Но опетЂ Н1в сасвимЂ уииштенЂ сагозг између Бога и лшд1и. ОбразЂ Бож1и