Školski list

313

твара , мора се пазити да нимало воздуха неоетане, зашто? 6рЂ аио би га остало онда би се и онт> топлотомг разтезао, као и жива, пакг би сметао жави у вист. дизати се и показивати намт, у колко е топлота већа илт> манн. Цевт. та прлвезана е идт> за дрвену илт> за тучну плочицу; на когои се виде неке сигне попреко запаране линице , ков врло правилно и подеднако една одђ друге подел1зне стое; и ге су линице са цифрама означене. Поделенћ то и ту справицу ничинио е еданЂ Французг, именомЂ РеомирЂ, пакт> обично стои и н -ђгово име на плочици уписано (Неаитиг). Кадт> ту сиравицу туримо у воду, у когои леда има, или у снегт., жива се у цеви сгегне и башг као да усане, сасвимв се доле свуче и надне до оне линице ил точке што е нулом-в (0) означена. Та линин илт. точка зове се мрзла илт> ледена точка , и ноказуе онаи степент, тоилоте, кадг се вода смрзава, илб кадт. се ледв топи. Кадт> снустимо справицу ту у врелу и клгочану воду, жива се у цеви почне одма разтезати и у висб дизати све до оне точке ил б линие, што е са циФром б 80 означена; та точка зове се клгочева, и ноказуе онаи стененЂ тои^оте, кадЂ вода клгоча. Између те обе главне точке, точке леда и клгоча, илт> знака 80 и 0 егов обележени стеиени Јоплоте, као мере нЉзине, и то изнид б 0 стое мере за суенене топлоте, а изиодб н4 мере за стенене зиме означене. Са тимт> мериломг можемо сваку наиманго нромену топлоте у воздуху на длаку мерити и познати ако е наиман5 илђ норастла илђ нала. Ми имамо у лето обично 15 до 20 степени топлоте , а у зиму до 5 н 10 степени зиме. Будне кодђ насЂ кадкадг и веће врућине, и лго^е зиме , алЂ то сачо на часЂ иотрае и брво нређе.