Školski list

392

Кадг сдепи мишг на земим падне, онт. ние у станн) као остале птице, заманути едарадг два сђ крилма пгкЂ полетити. Алт> онт> се уме помоћи: узнужасе узт. зидг; заквачавакћи се са стражнБимт. ногама, докт. новише неузађе, пакт. се онда у ваздухг однусти и одлети. На петт. стражнви прстиго има скучене врло оштре нокте. На преднБимг ногама нема тако лке нокте; тое узрокт. што се слепи мишт. увект. са сгражнбемђ ногама обеси и стрмоглавце виси, кадгодЂ спава или кадЂ се одмара; тако висећи крила су му увекЂ слободна и тако е увекЂ спреманЂ одлетити. Обзиму, кадЂ имђ нестане ране, и кадЂ се одђ мраза укоче, обесе се тако и висе стрмоглавце на кзквомђ одђ мраза сакривеномЂ месту, н. пр. у димннку, подруму, подђ кровомЂ и пр. и тако дочекаго пролеће и топлие дане. Млоги лгоди држе да слепи мишђ сланину еде , а то башЂ нико ние видио, нити ће видити. Слепи мишђ е врло полезна животинн. Онђ потамани гомилу шкодлвиви буба , мува и лептирова. Онђ вечеромЂ и обноћв радЂ лова излеће, зато и ние лако опазити шта ради и како живи; алЂ кои га добро мотрио буде увериће се да слепи мишђ сваку ноћв више буба поеде него што е самЂ тежакЂ. Онђ летећи улови свои ловђ , и нЂгова велика разглавлЂна уста врло су му у томђ полезна. КадЂ се тако засити, онђ шшђ нонешто као готовине и кући нонесе, у устима и у онима отободЂнимЂ образима. Наирадие излеће лети вечеромЂ кадт. е топлие, и тада е неуморимЂ. Малецне очи нФгове мало му у мраку аомажу, алЂ тимђ више му номажу оне кожице и н$но врло оштро осећанђ. Са тимђ кожицама кадарт. е онч, у саевимЂ мрачиои соби летити , да се нигде ниошто неудари; онђ и са исконанимЂ очима лети и нигди се неудари, тако оштро осећан1з има на кожицама, да одма осети чимђ