Školski list

432

I

Рађагоће се сунце. Нек1и мудрвш отацЂ изиђе едногЂ пролетнЉгт. готра у иолћ. И нЋгова два СБша такођер -б иђау сђ нћИАГБ. У исто башт. време и еунце се рађаше. БрежулБЦБ! се планина блистау одђ штрен^гЂ руменила, премила светлостБ раснростираше се по долинама и птице удешаваху свон> умилну песму, да творца свогђ прославе. Ту подигне отацЂ свого главу побожно кђ небу и рекне сђ тронутимЂ духомЂ; „погледаите мили сбшови оданде се рађа израдно сунце. СветлостБ, топлота и животђ произходе изђ нЂга, да би цвеће и плодови землљ усггћвали и срце се човека радовало, врбо оно долази радост и благослов распространнваићи. Сунце, лгобезна децо, треба да намЂ буде образацЂ нашегЂ земногЂ поведена! А обрадовати и благосилати у име Божхв, то е сунца дивнбш посао; а ползу и благосло†раснространнвати у име отца небесногЂ , то е ВБ1Сока дужностБ човека на овои землби. Сунце распростире свое благод1зтелне зраке на добре и зле, на колебу проснка као и на великолЂпно здание богаташа и светли се ио роснои кзплбици не ман1> као годђ и по неизмеримомЂ широкомБ мору. — Тако дакле треба и срце човечје да буде таково, онђ валн (човекЂ) добро да чини прјнтелвима и непринтелБима, онђ е дужанЂ малене и б !>дне немаиЂ да почитуе и лгоби као велвке и богате ерЂ су сви деца едногЂ истогђ отца на небу. Пошто е мудрвш отацЂ тако одговор1о 6 бш , погледа умилно свого децу и ућути. Сбшови пакЂ говорау са тронутимЂ срцемЂ: Отче: мб 1 ће мо се твои поучена врло често сећати, добри и смирени 6 б 1 ти, и човечно се владати на овои землБИ. —

ИздаванЂ и штампа д-ра Дан. Медаковића у Н. Саду.