Školski list

ш

бр^жш ирућа, кући нос1о, сретне онт> туда. изг дугогт> времена ироходашћегт, се Станои. „Кудг тм намћравашт. тако?" запита га Мирко; и шштђ му оваи ни одговора недаде, алт. испадоше изђ н^когђ чбуна неколицБша морскихг разбоиника, кои обоицу счепаш, у свон) лађу увуку, и заробе ихђ . Брзо се отисиу они са своимг пл1>ном'б на море, но наскоро дигне се ака бура, кон лађу далеко на страну одбацБ1 , и о едну ст$ну разб1е. Сви се утопе, само се Божшм-б промисломђ ово двое дћце , таласима на нЂко острово избачени спасу, кое е, као што су они наскоро видили. дивллцима настан^но бкио. Мирко покуша еа своимб знан^мт. код'б овб1ХЂ благоволенБ задобити; онт. насћче часомг прућа и почне малу едну корпицу плести. У чаеу се накупи око нЂга множина див1ихг лмд1И, жена и д^це, кои н ^ говђ посао лмбопитлБиво сматраху. Кадт. корпа готова бм, поклони е онт. ономе, когђ е међу нБима за старешину примЂтш. Но садт. зажеле сви, и мали и велики, по едну такову корпу имати. Они поклоне Мирку свом колебу, коа е у ладу нлодоноснбгхђ воћака бкиа, и доносише му различног-в наил^пшегт. воћа за ело, само да имђ у миру свБша корпе плете. Захтеваху доцте и од-б Станон, да и он г б илете, и кад г б виде, да он г б то не разуме, тукоше га пакг можда 6 б 1 га и убили, да н1е Мирко за нЂга мол1о. Но инакг в морао онт. на нбихово захтеван^, свом скуноцЂну халБину Мирку дати, и овога нросто одћло обући; нФму служити, ирућа му приправлнти и на ноге доносити. Садг тек г б види Станое, да 6 б 1 му врстшв 0Б1Л0, да е ма шта учш, него што се у велико свое благо уздао, од-б коегБ сад 'б никакве иомоћи нема; и да е садт. ерећши Мирко са своимђ анан^мт., него онђ са назови своимт. благомв. —