Školski list

463

и даде му. Сутрадант. дође опетт. онаи и донесе овоме четвртт. талира , кои е у дувану бмо, натрагг; и кадг му н^кш совбтоваше, да новацЂ задржи , одговори онг метнувши руку на срдце: „Овди унутри имамЂ н едногЂ доброгт. и едногЂ опакогх човЂка. Онки добрБТ рече ми: „Таи новацЂ Н1е твои, подаи га натрагЂ ономе, чги е." Но на то ми опакш рече: „Та тебв1 е дато, твое е." ОпетЂ рекне онаи добрвш: „Ше истина, дуванЂ е твои, али новацЂ н1е." Алђ ми опакш опетЂ пдговори : „Бре умири се , пакЂ иди и купи себи, што ти е нуждно." — Л дуго незнадохЂ, когђ да поелушамЂ, и на последку, да бм се смврш, легнемЂ у кр^ветЂ ; али ни овдЂ нисамЂ могао мировати, ерЂ се ова два човЂка у мени ц$лу н ћв пресвађаше , тако , да самв едва дочекао да сване , те донесемЂ новацЂ , само да 6 б 1 се већЂ еданЂ путЂ СМИр10."

БожЈе пнсмо на наст>. Светии Антон1е, кии е као пустиникг, са своимђ ученицБ1ма, удал $нЂ одђ света, у наидублБОИ пустистинби живГ'», 6бш е ипакЂ тако чувенЂ, да му е самЂ царЂ великш Констан ^инЂ, по своме посланику едно писмо, комђ су и писма оба царевића приклгочена бвма, послао. УченицБ1 нЉгови дивише се тои великои царскои милости, но светБШ оваи отацЂ остави то писмо безЂ свакогЂ призр^нјн настрану. Сви га ученицБ! н«то молише и опоминнше , да не пропуети ирпчитати га и на нЂга одговорити, ербо 6б1 се тбјмђ, рекоше му, царЂ за презреногЂ сматрати, и на насЂ разлштдти могао. — „Какво е то чудо," одговори садЂ светителБ „што намЂ царЂ , кои е и гамЂ само човЂкђ , писма шалЂ? — Не бм л' се вбшш чудити требаио, што самЂ Госнодђ неба и земл!>, царЂ царева, нама немоћнБШЂ лгодма, свето свое Евангел1в и