Školski list

684

Изт» еавета небесногг творца изађе етварамки гласг: два светила нека на небу силш, госнодари землби дана и ноћи, лвителви бежећегЂ времена. Онт. рече, и би. У висину пође сунце, цар дана, ирво светало. Као женикт. у венчани дант,, као гонак радушћи се победномг мегдану, тако изађе сунце у оделу светлости сиаиЋи; венацЂ наилшбк1и боа обуваташе му главу. У радости кликну земин, сва се била цветомг накитише и мирисе даше. Завистно гледаше га друго светило, видећи да не може дивоту ову надаснти. На што — проговори оваи у злоби — нашто два гоеподара на едномЂ престолу, и зашто да сам морао л друго а не прво светило бити. Наедаред-в побледи одт. зависти разагната красна овогг светлоств; далеко одг н ^га разлетисе на све стране по небу, и постаде неброеномЂ тмомт> звезда. Као мртвац -б бледг остаде месецт., и заетиђен предт. свима се небеснима заплака: смилуи ми се отче смилуи! СадЂ анђео Божиш предт> овогт. ступи, и страотне судбине речи изговори: кад^ си завидио светлости сунца, а ти ћешт. се одсадт. само од нЂгове светлости блистати, и кадгодг землн предате изађе, ти кеш -б остати наполе илђ сасвимг помраченг, као што си садг. Алђ чуи ти погрешке диете! неплачи; Милостиви ти е засадЂ опроетио твое зло и на добро га окренуо. Иди, рече ми, и утеши разканнога, и реци му, да Ђе и онђ у сво10и синви господарЂ бити и цар. Н^говогђ калнп сузе биће балсамЂ утехе, кои ће све чезнуће ублажавати, и еве сунца зракомЂ уморене, новомђ снагомЂ запалти. На ово се утеши месецЂ, нова га тиша ал лшбка светлостБ обаеа, ко 10 мђ и данасЂ сле; онђ сво 1 ом тишомђ стазомЂ пође којомђ и данасг иде, цар ноћи.