Školski list

757

лоети и лшбсШБ к' свему, шго е Србину наисвет1е, при^ добити. Учен-В молитава, пеалмова и главнБ1ХТ> изреченн изђ св. еванђелјн и апостола' добро е да дћца у црквеномт. езБ1ку уче; не само зато што е теже, па кадЂ се еданиутЂ запамти дуже и већма у глави остане, него и зато што у томђ светомт, езБшу, кои нГе свакидашнБШ ил' говорнБш, али е ипакт. нашЂ и за нзсђ разумлБивЂ, — свако изречен1е служеће за правило живота, много снажЕпе дФиствуе на срдце нашега човека, него кад 6 б 1 сетоисто уговорном езБшу изказало: Само опетЂ иште се да се све оно што се за ученЂ на паметЂ дае, дЂци наипре разнсни и протолкуе у онолико, у колико су дЂца схватити и разумети кадра. С ђ годинама разумеће дЂца и сама подпуно и точно оно што садЂ на паметЂ уче, ако ихђ само у школи освеетимо, да се о предмету томђ мбгслити може и увЂримо да се доиста у наученомЂ на паметБ изреченго лепа наука садржи. Ако ову свестБ у дћци непробудимо, онда намЂ е сво ученЂ на паметЂ узалудно; онда е бадава што смо ихђ научили да рецитираго и само: Отче нашЂ. БашЂ та околностб што е памтенЂ деч1е врло снажно и удивленн вредно и што е оно у зрелшмЂ годинама обично елабје, упућуе насЂ на ту МБ1сао да су године младости за ученЂ наиболЂ, и да ихђ за то Јпотребити треба на скуплнн-ћ градива (матер!ала), одђ кога ће ученици наши текЂ у зрелГемЂ узрасту праву ползу уживати. Искусни учмтелБи примЂтили су да е ученћ на паметЂ готово свои деци лако и мило, кадЂ се само лЂпо и човечно сђ нБима поетупа, кадЂ се частолгоблЂ у нбима пробуди, када имђ се у колико е већма могуће наиире разиени оно што се на паметЂ научити има; кадЂ е метода нредавл.нл валнна, и кадЂ е учителБ за посао свои одушевлћнЂ. Само у противномЂ случаго постае учен^ на паметЂ за дћцу тегобно па и шкод-