Školski list

69

а ели то икадг оног ауторитета и ене снаге имало и надт> нами зрелима, а гдели на деци? У1с1ео ргоћо^ие теНчга . . . . и кодг нзсђ е, а да шга е кодт» деце, где нема ни У1с1ео [л 'ођо({ие, него илаоетБ и лудостб , а притом ватра слабости и страсти. Сваки учателБ, ко1и свое заповести еа основима и придикама пропраћава, поводи и гента неотице децу на сумнм у н$говђ разум и добру волш, наводи на резониран^, еа дишпутг, на покушаван-ћ опровргнути га; а са овимђ одма одђ часа цело одношенћ свое нрема деци иоремети, на штету свого велику, а деч1к) 10шђ већу; тогђ часа наведе децу, да ее сб нбим б у тргованЂ упуете, у погађанЂ и ценБканЉ, тогђ часа се деца некако н-ђму равна ставе , и то умомв не телом'Б, и н ту питамх евакога, могу ли деца са свог етанива оногђ страоночитанн према нЂму имати, ков е нри ученш и восиитанш необходно еуждно, и без коега се неможе наука и воспитанЂ ни замислити. Когодв мисли са томђ на увиђенш основаномЂ нокорности лшбавБ и ноштован-ћ кодђ деце задобати, таи се лшто вара; таи непознае децу ни нБиову наравБ, не нознае ону нужду у деци, свошма се стари1има покоравати и у вери на нвиову мудростБ и лшбавв нбиовомт . се разуму и волби повиновати, нити познае ону човеку нрирођену склоностб ослободити се, а у деци отети се одуларити и освоеволБИГи. Дсца почитуш старие само ако имб се покораваш, другчие никада; где ние покорности, ние ни почитанн. Код г б куће еу обично матере , кое еа иридикама свое заиовеети и занреке нронра^аваго: оцеаи накратко заповедаш, нити се у трговину и погодбу пуштаго, него безусловну покорноств ишту ; па како 1и видимо пролазити? видимо да се деца оцевима већма покораваш и но нвима владаго, а сђ матерама се титраго и ове наивећма малгретираго и тиранизираго , не еа те-