Školski list

101

добродЂтелћно изг собетвеногт. свогг уверена благосилаће онога мужа, кои ихђ « у дЂтинству на стазу праве среће упућивао. Рекосмо мало ггре да се кодђ воспитавана сг навикомтј здружити мора прописЂ, законЂ или заповеетБ, когои се дбте покоравати има. ПокорностБ е подчинЂнЂ свое волБ волби Божгои и разумнои волби онихђ, кои БоЖ1е мЂсто заступаго. ПокорностБ е душа свега воспитангн. Врло зарана валн дЂте кђ покорности привикнути и то безусловнои покорности кђ родителБима и воспитателБима, међу кое на прво место спадаго Свештеници. *) НепокорноетБ требало 6 бг да е у дЂчгимђ очима наигнуснге наицрнЂ зло, илђ гоштђ болЂ не 6 бг требало за нго ни да знаго д$ца. Безусловна покорностБ старгима нуждна е зато: ерт> дЂте гоштђ нге кадро увидити што е добро што л' зло, а старешине су зато поставл^не да уче и воспитаваго заповеданЂмЂ и редомЂ, саветомЂ и опоменомђ ; а наивБгше примеромЂ своимђ. Благо дакле дЂци гдћ родителБи и сви старешине, а оеобито учителби и свештеници задатакЂ свои добро поннго, и стараго се место, на кое су поставлЂни , достоино одржати. Д4ца ће та све еретни лгоди 6 бгти. На дћци тои познаће се наипре плодђ трудова паметногЂ учителн и мудрогЂ свештеника. Лако ћешЂ родителго и воспитателго одржати дћцу свого у покорности, ако на ова четири правила строго пазго будешЂ : 1. ДЂца валн да се за рана увЂре да е волн воспитателЂва нча одђ нвихове волФ, и да нема тога средства, коимђ 6 бг се могли они отети одђ покорно') То естг. требало бм да су они наиболви воспитагелБИ и учителБи. То имђ е наивећа нћихова дужностћ, икои емладт., а тога неће да се држи, тога валн безЋ оклевана лишити светога зваша, да нетрув народЋ, и да неслужи на еаблазанЂ.