Školski list

„Ћери верноети — рече 10и Ное — ти 1\еш нам добру веет донети, ал како ћеш незеан пут учинити и поеланетво извршити, ако ти крила малакшу, а бура те увати и у мутне талаее смрти баци? 1ош се твое чисте ноге клоне од блата. а езику е твом нечиста рана отужна; па ко ће ти снаге дати?" „Ио и другим уморнима снагу и немоћнима крепост дае, он к е е мени дати" — рече голубица. „Пусти ме отче, да ти и радостниш вест донесем!" Нзе е пустз, и она одлети, и леташе на све стране тражећи а неналазећи ни евојим бистрим оком игде еува догледагоћи, док 106 се на вдаред раиека брда са сво10м дивномђ зелееи неуказаше. Врда ова немогоше потопеке воде прелити. Радоетна голубица полети к' нвима ; нбоизи невинои небиаше приступ закраћен; и дошав ту паде и одмори се; а ту една лепа маслина цветаше, и голубица одкр'а гранчицу едну, и окреплЂна врати се натраг, и постави е спавагоћем Ного на недра. Ное се пробуди од сна, и по мирису осети раиску гранчицу. Нћгово се срце окрепи и сви се н$гови обрадоваше намре тои зеленои гранчици, а мало затим и суву, кое опазише у потврђенЂ радостне вести голубове. Од то доба оста голуб вестеик милости и мира; са перемЂ, сниносћу и невиносћу ран. коп. приликомт. овог-б поеланства виде саећи се одонда ц данас и довека.

Издае Епхскопска кнБигопечатна у Новомђ Сад