Školski list

330

дителн, коима се ирироднвш нутт. што кг иравомт> восиитанЈм дечјемг води, чини да е врло полаганг; они бм ради ОБ1ЛИ, свош децу преквмг путемг просветити, изобразити и до зрелости и савршенства довести, па у тои претеранои ревности и неопаве, како имт> збогг нвихове хитн^, деца теломт. и душомт> окрнглнве, за грађанскш животт. несиособна, за родг и цркву свош изгублЂна и у свакомЂ погледу занемарена, забаталФна и -заблуђена ностану. Наши грађани, коима е Богг дечицу ноклон1о, а кђ томе и средства матерјллна дао, да могу ту свош децу болФ воспитавати, нре свега стараш се како ће децу свош изт. блаженогг раискогг детинвства што нре истиснути, како ће ихт> одг свое цркве и свое народности одвикнути, а туђинству нрилшбити, и нечему што иревазилази родителвско грађанско станљ за рана иривикнути. У ономђ узрасту, кздђ треба да се тшђ цела наука и сво обучаваШз на наочигледномт. сматранш оснива и у разговору на своме матернФмт. езвшу предае, шеле грађани наши, да имт. деца нбихова оно уче, на што вол1> немаго, што неразуму, одђ чега ће слабу користв имати. Дете мушко, едва ако в до седме ил' осме године у србеку школу ишло, то е већт. за нФга доста и краинћ е већ -б време, да у мађарску ил' немачку школу иде, где ни реча и1е кадро разумети одт, свега што му учителв нредае, и где е иредаванЂ тако устроено, да за децу онога народа ч1Н е школа приличи, а не за наша два три единца и самоволБца. Девоичице жалибоше кодт. наст. садг већЂ наинре уче туђе езБше, иа текЂ у нетои, шестои години ночну учити србски, а у седмои години иресташ ићи у србску школу, — или неиду башт> ни мало. „Шта ће м010и кћери рацки езБШЂ, — вели милостива госпон мамица — кадЂ на нФму нити ће се моћи ноолђ унтерхолтовати, нити Ке моћи лене романе читати;