Školski list

345

Кодт. нашихг варошана уобште, па већт, и кодг самихЂ богатшхт. селлна све већма изчезава златна кростота. Свако ти то тежи за спиношћу и великолбпГемЂ. Суета, и горделБивоств преотела в ма'. Млоги су са своимт. стан^мт, незадоволвни , и држе, да су они за нешто веће и вмше створени. бдна породица угледа се на нобилитетт. и сполашнш слиностб друге ; свако 6б1 то желјо да се покаже у богатству и раскоши већи и оолби одђ свога суседа. 0, кадт. 6б1 се тако старали у добродЂтелвима едарт. другегт. нревазилазити!— Отацт., ако е занатл1н и трговацт., презирући оно станЂ у коме се аалази, кое му частв дав , и у коме е можда и стекао , неће да синове и кћери свое воспита сходно своме станго, него се угледа на богатоше и спа1е , па шта ови раде , бвмо добро ил' зло , то све онт. прима и тако и децу свок) воспитава. Све ти се то дало у ноблесЂ. Синови се шилјо у Академ1е и у друге високе школе подт. именомг да уче, макарЂ и неучили ништа само нека се госнодски знаду владати , лено носити , и одг свога рода поносити. Кћери мораго се за Фраилице нрипремати. Србска школа, женски домаћи иослови, то су за паорске девоике, а грађанске мораго учити туђе езмке, туђе обичав, мораго хотимице кварити Србски езмкт. и речи наопако извртати, мораго се у ленвости и циФранго вештбати ма како бвтло отцу дугове сносити; бр тако хоће ћоп 1оп; то изискуе духг времена ; то е восниташе одт. садашнЂгт. света. Радити е срамота. то е посао за слушкинЂ и за наоре. Ноблт. лгоди песмеду радити. Тако мисле родителБи , тако и у томг духу воспитаваго свого децу, и већг виђамо ндие нлодове таковога воспиташн. Кон се породица тако погосподи, а зараза та млоге в кодт» насв већЂ окужила, у тои све иде натрашке. Ако 6 домаћинт. свештеникв ил' учителБ, мала му