Školski list

ш

Гдекои младићт, на школама толико троши, да сво1омт» разкотношћу упропасти богатога отца, а и самт. себе. Да га е отацт. дао 61,10 да изучи какагл. честитт, занатх-, остала 6б1 му сваке године кон стотина, за десетакт, година едно на друго вмао бћ1 главНИЦу одђ 5 — 6 ХПЛНДа Ф0ринт1и, С1. К010МЂ бм СБШТј могао отворити евон) рад^оницу ш започети за себе радити и тећи. А новци што Фраила кћи на тобожнЂ воспитае1е, на моду и раскошЂ за четири нетЂ година изда, болФ бм 6 б 1 ло да су сачувани, па да се узг нм даду„Ше свашта за свакога." То су одавна рекли наши стари. Али рећи ће ко: „мои сбшђ има дарт. за науку, па 6б1 гр1ота 6 б 1 ло дарт> таи закопати; зато га морамг на науку дати, ако ми то и пада врло тешко!" То е све лепо. Мб1 допуштамо да твои сбшђ има дара, да е бистарг и разуманЂ; али зарЂ ние нужданх дарт. и за занат/авд. КадЂ мма човекЂ дара, то му у свакоме станвд добро падне. Што е рукоделацЂ вештш; то в у толико по нЂга болЂ. Вештина нЂгова служиће и н$му и околиви у К010И ЖВВ10 буде, на ползу. Где 6 б 1 станли мб 1 са всштиномђ и са богатствомЂ да кодђ насЂ к010мђ срећомЂ сбшови изђ богатш кућа, и талентиранв младићи занате уче. Свако е станЂ добро, свако стан^ служи целости, ш на узаимномЂ суглас1Ш различитмхт. станн оснива се благостан^ целога друштва, и свакога поединогЂ човека. Жито е исто тако нуждно у домостроителБству природе, као и цвеће. Ако намЂ цветЂ нЂговђ и непада у очш, то мпакЂ служи оно сђ друге стране нама на велику корист!, и одђ веће е важности, него оно растин^ што лепо цвета и пр1птно мирише. Докле у већимЂ варопшма и званми и незванБти хоће да учи велике школе, дотле на селу многи талеити остак* сакривени, кои бн заслужили да се от-