Školski list

493

0 тићи." Владика ТеоФант., сребровласнБш старина, дође, и пошто се предЂ нбимђ болна кнегвнд исповеди, призове мати свош Милану, да при последнЂмг делу побожвости материне притомна буде. Тихимђ аии изђ дублвине срца извирућимг гласомЂ изговори болестнида за владикомЂ ону дивну молитву: „Вфруго Господи и исповЂдуш, нко ти еси воистину Христоет. сбгнђ Вога живаго," и затимЂ изђ нЂгове свете деснице прими нгвгснии и жизнм . ПламенЂ цобожности болне матере обузме чувствителну душу Миланину, и поублажи мало превелику тугу н4ну. ПреосвештенБш владика очита опетЂ благодарителну молитву поеле светога причешћа надЂ главомЂ болеетнице, и природнБ1МЂ своимђ сладкорбч1емЂ потанко разложи утеху Христ1анску и науку о безсмртјм душе и о животу вечномЂ, Милана неодступаше одђ постелб свое добре маике. Као анђео хранителБ бдила е она надЂ нбомђ свесрдно дворећи и лекове пружагоћи болнои родителвки сво10и. Сутра данЂ предЂ вече стигне и кнезЂ Браниела†изђ военогЂ стана. Милана га сђ сузнБШЂ очима на двору дочека и уведе у собу свое болне матере. Кнсзђ дубоко ожалошћенЂ приближи се кђ постелБи своб супруге, и видећи го тако бледу и промен-вну немогаше ее и самЂ одђ суза уздржати. Сђ друге стране нокраи постелЂ стааше Милана сђ тужнбшђ и еетнБШЂ лицемЂ. Смртнобледа болестница пружп едну руку кћери а другу мужу свомђ, и сђ дрктамћимЂ гласомЂ проговорв: „ М илбш друже, сладка единице моа! ПоследввЈи часЂ мога живота већЂ ее приблвж10. Н већЂ нећу више зору дочекати, нити ћу ово сунце, што садЂ заилази овде на землБИ видити. Али васЂ заклинЂмЂ лмбави мо1омђ неплачите, нетужите за мномђ , Мени ће у дому Отца небесногЂ добро б (.пи, тамо ћемо се мбт , ако Богђ да, опетЂ