Školski list

630

Али томе непрође дуго^ а Нкова тешка суетиже туга: лшба младости н^гове Рахила, при рађанго другога сина тешко се замучи, и кадг виде, да се живота н^ногг приближи краи, она последн^ ирибра снаге, и дете довати и полгоби, и назвавши га Венониомт> (Вениаминг) синомч. болова, душу пусти. А кадг предг вечногг судим дође , она се заплака и рече: едну ми отацг само молбу изпуни; допусти да мого децу , одт. коихђ ме данаст. раетави ; само кадгодЂ видити могу, и нвима у неволви помоћи и сузе нвине утрти. Трипутт. ти дозволавамЂ — рече 106 небеснми отацг — да свого на землви децу видишт., алт. нвиове болове неможешт> ти одлакшати. Кздђ душа ове добре маике први редт. сиђе да свое обиђе, она затече Нкова са оба своа сина горко плачућа. — „Седа мон косо, — говораше Лковт. крозЂ плачт., ТБ1 морашт. пре времена у гробт.! Са боломт. 1у к' мртвима ићи , ерт. ето оће и Вешамииа да ми отму. Плачући врати се маикина дугаа на небо, док^ се и Лкову и синовима ненавршише дани, те и они у раиска селишта дођоше, и радостно хои приповедише, како се туга и плачЂ нбиовт . на радостБ промену. Она утре сузе, и после дугогт. времена еиђе опетт. на землго, да гробт. свои обиђе; ал' ту опази децу свого одт. нбиовихт . бездушнихг госнодара немилостиво гонЂне; и кадт. све опустошено нађе, и виде да ни гробт. н Ф изинђ поштеђент. неоста, приста ту нлачући и уздишући тако, да се хошђ дуго после чунше изнадг гроба невидимо неко уздисан^. И трећ1и редт. сиђе она на землго башг о н А а ' кадт. се оно потоцима крвв невине деце око Витле 0 " ма проливаше. Узт. нлачЂ и нукЂ онђенихг маи к1И