Školski list

681

4

бвгги види , — примети онг, — девоичица е та милостива срдца, а притомт. е елободна и одважна, па ее боимЂ да какогодг сужнога кнеза непропусти. Н самБ нбиховђ разговорт, на врати одг тавнице слушао, алт. нисамв могао ни речце разабрати. По свои нрилици мораго они између себе какве потаине договоре имати, кои се БраниеавлБвогЂ ослобођен«, а наше и нашега кнеза Страшимира пропасти тичуГ* (Мбг овде само толико додати имамо, да се Милана с' Браниславомт, велегласно разговарала бБиа, и да надзирателБ разговорЂ таи само здто разумети Н1в могао, што е 6 б 1 о наглувт., па ше могао чути, шта они говораху.) Оваи се гласт. кнегинви Видосави нимало недопадне. Она кнеза Бранислава ше познавала, али га в по казивани свога мужа за нЂговогб крвногБ душманина држала, и зато заповеди надзирателш, да одсадт. 1онгб већма на Милану мотри, и чимђ опази, да она ноћу у тавницу отиде, одма да дође и да нбои то лви. У неко доба ноћи пробуди надзирателБ кнегинм и лви 10и да е Милана башЂ садг у тавницу отишла. Кнегинл баци на себе огртачБ, и упути се крозт. мрачнбш ходникђ полагацко к' тавници. „Истина, — мисллше она у себи, — ше лепо одг меке што хоћу да приелушкуемг нбиховђ разговорт., али н то чинимг за благо мое породице, и за благо ове девоике, коге радо имамт., и ко1ои свако добро желимЂ. Врата одђ тавнице бБшху само притворена, и кнегинл е следугећи разговорт. ивмеђу сужнога кнеза, и избавителБке свогђ единца разговетно и подпуно чути могла! Суттт : „Брескве су врло добре, кћери мон! оваковБгхт. смо бресака и мбг имали у нашемљ врту. м Милапа. „Сладкш отче! кадг ће опетЂ доћи оно срећно време, кадт. ћу ти мојомг рукомг моћи уаа-