Školski list

701

„Да кћери мол, — продужи Враниела†опазивши на Милани богато руво п екупоцении накитЂ Богђ ти е дао и више пего што си желвла. Тб 1 еи се нћму молила да меии слободу даде, па си то и измолила, а ув' то добила си савт. ађидарЂ свое матере за коимг киеи никада чезнула, и кои ниси одђ Бага желила. Захвалпио дакле Богу на милости нћгопои, коп се обилно на наСЂ излила, и кого смо текЂ садт> у пунои мера уживати кадри, кадт, ве!;Ђ изђ искуетва знамо шта е зло, шта ли в туга ш невола." Ооадва Воиводе чудише се лепоти Миланинои и млађји воивода Светозарт. немогагае срдцу одолетида непримети: „Замста сте вб ! кнегинвице велику жртву за отца свога принели, кадг сте евое лено лице чађавомт, боГоиЂ прекривали , и просто одело носили. Вв1 сте лепа као кака†Анђео!" Милана се с' девоачкомЂ стидлмвошћу зарумени, и ове 10и ргчи неповолћне буду ; ерт» јои се чиннху да су ласкаве. Ио старја Воивода прихвати речв овако: Лепота е наиманЂ преимућство Милагшно; нћна лтобавг. к' отцу свомђ млого векча нш дичи, него сва лепота нБна. Као Анђео утЈннителв долазаше она сваку ноћв у ову страховиту тавницу да ублажи горку судбу свога родителн, а сада изгледа она као Анђео благовестителБ среће и слобода нЂгове, кого му е она своммђ племенатимЂ дедомЂ задобила!" Сздђ предложи Милана отцу свомђ молбу кнеза Страшимвра. Бранисла†буде тбшђ силпо тронутЂ и овако 1ои одговори: „Милано! Тм видишђ сузе мое ; тм знзшђ да л на н г 1зга никздђ мрз10 ниеа®&!" — У таи парЂ отворе се врата одђ тавннце и СтрашимирЂ сђ ВидосавомЂ и с' мзлимђ Чедомил 1 змђ уђу у иутра. Бранисла†пружи гоначку десницу Страшиииру , те се братски рукуго, загрле и за-