Školski list

45

па се врате опетЂ на оетрово да однесу и матерБ. Деца стану еадЂ 1ошг већма плакати за матеромг, него што су плакала за отцемг , а мати имт, рекне: „Неплачите драга децо моа! Мбг ћемо се тамо у онои другои землБи, где вамЂ е отацт. састати, и сви заедно живити. Арапи превезу и матерБ на ону страну мора, па онда дођу и по трећш нутг на острово по децу. Деца уђу у чамацг , али са великимт. страхомг, ерЂ се болху одђ црнБГХЂ арапа. Што су се далб одђ острова отискивали, све су се већма бонли; а и како небБ1, кадЂ се чамацЂ подђ нБима еднако лголно, а они ништа друго немогаху видити него евудЂ унаоколо воду, надЂ собомЂ небо, а са собомЂ црне арапе. На еданпутЂ опазе сус .у землго, на брегу свое родителФ, кои ихђ с' радошћу очекиваху. КадЂ чамацЂ на обалу приспе, отацЂ и мати пруже сво1ои деци руку, те ихђ изведу на суво, посаде ихђ подђ едно лиснато дрво, и донесу имђ за вло бела хлеба и сладкога млека. ,,Ал' смо мб1 6 бми луди што смо ее бонли, — рекну садЂ деца — та требало е да смо се радовали, кздђ су она четири човека дошла , да насЂ нревезу овамо у ову другу землго, у коши е млого лешне и млого бол1з, него тамо на оиомђ пустомЂ острову!" „Дечице моп ! — рекне имт. на то отацЂ: НашЂ прелазакЂ са оногђ пустогЂ острова на овупитому и лепу страну, служи нзмђ за врло велику и добру науку: „ Мбг се сви морамо јошђ еданпутЂ селити одавде еа другш млого лепгаИ и млого 6олбш светЂ. Цела земла, на којои мбј живимо , наликЂ е на оно наше острозо, а ова нптома страна, где се садЂ находимо, нешто е мало нзликђ на онаи другЈи светЂ; @ли е таи другхи светЂ јошђ млого лепшш, и тамо се млого легше живи него овде. НрелазакЂ нашЂ