Školski list

89

ти има. Све в већт> бвгло спремдЂно да се овш потаи-« на заповФств потаино изврши, кадЂ алг наеданпут-в ноћу лмто ее разболи царе†малБШ еинчићг, и царица се одт, страха и одт. непововолБногг еневана лко уплаши. Цар -б у неволБи помисли, да нје то каштига Божјн збогт. оне заповести, кош е вротивг св. ВасилЈл издао, и одма преко своихђ посланика замоли Светителн да дође и да сво1омг молитвомг изц^ли болногг му синчиЂа. Васил1е дође и обећа да ће царева сбша изц^лити, али само подг тбшђ услов1емЂ, ако царт. даде евого р^чБ, да ће чедо евое у нравославкои сЂри воспитати. Цар г б даде свош рбчб, а Васил1е се Богу помоли и таи часг дФте оздрави. Чимђ Ваеил1е отиде а царг преступи свое обећанЕ и даде дЂте одђ Арханског -б Епископа крстити, али га казвБ Божјн постигне, ерг на скоро затимг дФте се разболи и умре. После нФкогђ времена хт!>де царг опетг св. Василин прогнати и сФдне на столвцу да пресуду противђ Светителн подпише, али се столица подг нбимђ еломие. Онг устане и узме едно за другимЂ три пера (трске за пиеан^) да пресуду подпише, али му се сва три пера сломиго, и кад -б четврто у руку узме, почке му рука нко дрктати. Нато цартг, подере пресуду, и остави Светителн на миру. С' еднБшг иекуснБшг лбкаромг Евреиномт. Светбш се често дружхо, у тои надежди да л4кара овогђ у Христову в$ру обрати. ЛФкарг е изђ друштва са СветителФмЂ научио 6бш в^ру Христову, али се те хтео никако склонити да го в$руе и да се крсти. — МеђутимЂ се Васил1е нко разболи, и даде дозвати к' себи онога л4кара, па га запБ1та има ли надежде да ће оздравити. Л^карг му одговори: „Нема никакве надежде, него тб1 шпђ данаст. морашг умрети." ,,А шта 6 б 1 тб ! на то казао — примБти болникЂ —