Školski list

Ш скупогЂ плота , или они неполезни трннка и беркова са дудовомт. живицомђ ограђена бити могла ; а ко би јошг и око деле куће дудове засадио, имао би и сувише ране за црве. А дуд^ место кое заузимлђ тако богато газди наплаћуе, да зацело ни едногт. другот. дрвета ни воћке ни расада неиа, кои би газди толико асне доносио. Дудомђ засађенн землн далеко више прихода донесе, него десетт> пута толико землЂ са наибогатиимЂ родомЂ наилепшегт. жита. Неби дакле штете било ни оне за усеве одређене земл^ дудомт, засадити, ко 6б1 га само за рану црва садио, и ко с' дудомт. и бубомт. вешто ноступати уме. Ми дакле позивамо наше учителФ , да се своиски овогт. прихвате; где дудова нема, да ихт. поднегум , а где има негуцрва да прехвате и децу да поуче, не само да свое станћ тимт. поболвшаш, него да своимђ примеромЂ нокажу, да се одђ свилоделин и у маломЂ рађеногЂ велика користћ имати може; ер г б онда ће се и други лмди тогђ прихватити, кои ће му доцние Богђ зна како благодарни бити, а сиротинн ће га увекЂ благосшшти, ерЂ ће е и лакои и трудЂ богато награђушћои струци добитка научити. УчителБи суокром тог едини и позвани, рационално вешто обделаванЂ ове економичне струке народт. научити, не само говоромЂ деци и неделвошколцима казумћи, него и примеромЂ показумћи. У Францускои се ради свилоделие има више одђ 250 год. и ради се вешто и прилЂжно, пакЂ е опетЂ за добро нађено башЂ учителЂ у ово коло позвати, да се они подхвате, пуно уверени, да они наивише за разпростран1ш1Ј овогђ учити могу. И доиста су нбиови учителБИ сила принели, и нБима се наивише захвалити има, да е ова струка економие у Францускои онало лепо процветала. Исто онако могу и наши учителви утинити, кои годђ себе и свои народЂ милум, нека су само уверени, да ние само терашћ свилоделиа у великомЂ , него башЂ оно у