Školski list

147

издане. Тако е неерећникт. оваи желећи сачувати земалвекхи животг, изгубио иземалвсти, ал' и вечнвш. Но В ожјн благодатБ, кое ее оваи лишио, излила се на другогг човека. Онаи стражарт., кои е сниее вЂнце надЂ главама светБпа. страдалаца' и смртв одпадаикову видио, свуче са себе халвине, скочи у воду, дође међу мученике , и повиче: „Н самв христхннинг. Господк, Боже мои, н веруем-в у тебе, у кога веруш ове твое праве слуге. Прими и мене, господи, прачисии ме кђ овћша, и удостои ме да за тебе мучен -б будемг." И Б огђ даде овоме страдалцу, те е и онђ надЂ сво10мг главомЂ снинбш венацг победе угледао. Тако обрадоваеи овбшђ новбјмђ другомг свети мученици сђ нБиме заедно нрославлнху Бога. Напоследку, кадт, се мислило да су се већ 'б сви страдалци скончали. буду оаи изг воде извађени, и на кола натоварени, да се на спалиште однесу. Губител би опазе да е наимлађи страдалацг, кои се Милитонг зваше, 10штб у животу, и хтедоше га на страну оставити, у надежди, да ће се онђ Христа одрећи кадг кђ себи дође. Оваи М илитоиђ имађаше матерг. , кон беше пука сиротица. Кадг она опази да губителБи хоће да СБша н^ћногт. поштеде , ириступи кт. нЉму и нађе га само толико у животу , да е тштт* болове осећати могао. Ст. угасавагоћимт, се и изнемоглимт. (»чима гледаше страдалацт. свого милу маиеу. И мати осећаше горку болго , гледагоћи страшну смртБ свога чеда, али ииакг сђ духовномЂ крепошћу опоминжпе га да буде ноетоннт. у вери и да претрпи до конца. Шта више, она га сама своимђ рукама однесе и ме.тне на она кола, на коима су мртва телеса е^говихт. састрададаца на спалиште ношепа, да н у смрти сг онмма буде, сђ вовка е заедно толике муке за Хриета нретрпио. За колима ишла е мати Милитонова пратећи свога

*