Školski list

315

ерг е тада наиладнии, а баш-в тада се еваки полакоми, накЂ лако обучен-в изађе, да изг загушлвиви зимнби соба утекне. бсени се наивећма страда на мугномђ дану и особито после квше, опетг с-в лакомости, знагоћи како е у лето после кише наипринтние, почем-в се тада воздухт* разлади, прахг уталожи; сви задаи изг воздуха кишомђ доле свале се, и воздухЂ наичистии и наиздравии остане; само што есени мутно време и киша неначини ону приатну ладовину, иего га сувише разлади. У прелеће и у ееенв валн се наивећма готромт, и вечеромг чувати. У зиму и у пролеће пате нав ећма они, што су склонЈши на болФ грудн^, на кашл^зе, назебе, водену болестт. и костоболго, сви шкрофулозни и ектичави; а у лето и у всенћ пате опетЂ они, што су сконЂнина бол^ трбуа и главе, што страдаго сдђ далкова, пролива и срдоболФ, жутице, жул^вг, одг главобол^ и несвести; те овима се вала у та доба већма него у остала назити, да се и одђ ови кезгода сачуваго , и оеталимЂ животомђ колко већма могу пречуваго. Што се повдини предела и ввиовогг воздухатиче, имамо следугоће споменути: на брдима в воздухг ладнии ш снажнии, чистии еувлви и лакши; зато су сви брђани животвии и бистрии здравии и сважнии, срчании и слободнии. Брдски е воздух -б наилековитии ва све оне, кои су по низама, доловима или по равницама ал -б око бара живећи оболели. Противу ладни грознида нема сигурниегв лека, одт. брдскогг воздуха. Исто е тако и шкроФулознима. Ово е узрокг, што и ови и остали болесници по варошима у низама лежећи одма се поправе, чимђ се изђ визки предградин изнееу на виша; или из-б доини спратова у горв^. По великим -б варошима оеведочено е, да су лгоди здравии што више на висини живе, и у самимг реднама