Školski list

331

Узимлби га дакле са страхопочитан^м -б у руке, врг е у н $му речг божин написана. Кои неимаше вође на опасномч, путу живота, кои неимаше утехе у горкимт. неволнма, и кои неимаше помоћника у последнима часима своимг, нБима е свето писмо било вођа утеха и помоћникЂ. Свето писмо е маика, што сву правоверну децу свого рани и пои, докђ недоспеу до зрелиегг века вишега и лепшегБ живота.

Р 0 б Ђ. бданг црнацЂ робг допаде се и омили са свогг владанн господару свомг тако, да му се оваи у свему повераваше. Господарг оваи затреба едаредг више робова, и оде на вашарг, алг поведе и овога собомг, и заповеди му, да онђ бира, и да онаке избере, о коима мисли, да ће валнни б^;ти. Оваи учини то, али при полазку сг вашара, опази међу робовима 1ошђ и еднога старца, и рече господару: купи хошђ и овога. А зашто тогђ старца? упита га господарЂ. Зато, купи га само. ГоеподарЂ пристане, ма да оваи врло старЂ и врло слабЂ биаше, и врло се малои помоћи одђ нФга надаше. Послв некогЂ времена разболесе старацЂ оваи врло лко. ЦрнацЂ окаи неговаше га и почвтоваше као свога рођеногЂ отца, тако, да и господару то у очи падати поче. "Шта имашЂ то толико са тимђ старцемЂ, — упита га едаредг господарЂ, — те си тако вабринутЂ за вбимђ ; да нив то отацЂ твои?" Нив господару отацг, одговори оваи. „Или ти е сродникђ кои?" „Нивни сродникг." „Нив ли принтелБ кои?" „Нив ни принтелБ." „А да ко ти в онг?" „Мои неприателБ, онг ме е, докг самг јошг дететомг био 5