Školski list

џп да божибГЂ, вон в свима злимђ и иеваллдвмЂ наређена' 4 — и модећи се нсно Богу попе се на гарвште, и умре.

СанЂ н сшрТБ. (6 д н а п а р а м и т и н.) Као два рођена бр.та загрлФни ходаше, Анђео сна и Анђео емрти по землви. Дође вече. Обовца остану на едномт. брдашцу, не далево одг лидс-ки станова. Свуда около нби бинше твшина. ЂЈтећи по сво1ои наравк, седоше ова оба Анђела вдавг поредг другогЂ, еданг другомг у загрллн). Наступи но1б . Садг устаде Анђео сна , и просу свохомг лакомг рукомЂ сневе на землго. Вечернви ветрв^и разнесоше вхђ ва све стране до последвБи колебвца уморени ратара, и сладакг сант. увати све, одг стараца, што на штапу ходе, до одокчади у колеввама; болнвци забораввше на свое болеве, тужви и оађени на евов нде и тугу, сиромаеи на евого свротивго. После овако окончаногг посла посади се опетч. Анђео сна низг брата свогг , и у онои нФговои невиности рече: Кадг зора сване, и опетг се сви пробуде, овда ће видвти лн>ди , да еааљ имг принтелБ и добротворг. Можели веће радости бити , вего невиђено благо творити! Имали кога сретниегг одг насг неввдими посланика отца небесногг, и имали лешпега званн на свету одг нашега ! НФга погледа Анђео смрти са ожалошћенимг погледомг, и сузе одг лица просувши уздану: Кадг ку н дочекати, да и мене лгоди за свога принтела и добротвора нризнан). Али мене сви за непринтелн држе,