Školski list

460

снлногб тогђ плача ослепи и онг, те немогаше више гледати бела данка, Превео Милошт. НастасићЂ учителв у Беодрн.

Правми ХрЈстЈниинЂ, Робх еданг у Алгиру, кои ние бвш ерећанЂ, да окуси сладостБ науке хр1стјннске, рекне садругу своме, сг коимб е тежке полБске послове радити морао, говореЋи: „Брате, време е већЂ да се осветиио. Глени тамо; ено нашегг мучителн, где ождртЂ близу провале подђ онбшб китнпстбшб дрветомЂ спава, иди и тури га у провалу, некЂ му се сво тело издроби, па насЂ неће више овако, свирЂпо кинбити и мучити* Али оваи нехтеде послушати свога осветолмбива дру^ га, него му одговори: „Истина, онђ насЂ сувише као нашЂ надзорникЂ пати и мучи , алЂ опетЂ нећу му се н светити; ерЂ самЂ христианинЂ, па ми мол вера иште, да и неприателн лмбимЂ. Изговоривши то, приближи се кђ спавамћемЂ надзорнику, и кадЂ тамо , алЂ грдна гул извила се сиктећи, да га уеде. Честити робЂ убие гум, па онда одвуче пинногђ мучитела свогђ далЂ одђ провале , врати се затвшЂ на труднвш свои посао, дичећи се и радумћи се, што е тако благородно дело учинио. —

ЧовекЂ неши правБ1Ђ духомЂ христиннске науке ваданутЂ раздаваше велику честБ одђ свога прихода убогима, те е и самЂ више пута оекудицу трпети мог рао. бданЂ одђ н^говмхђ знанаца упита га: „што тМ тако млого сиромасима раздаешЂ, те самЂ себе забомислишђ , рећи ће ти ко „Фала". А о#а#