Školski list

510

вдао окно. Воспнтателћва на то уставв са столице и оз 6 илбно му реаае: Саре! Ви иорате лекциш учита, или ћу васБ сместа у собнми угао упутити! Башг и зато нећу, — разсрђенг одговори малБш принцг па разбие и друго окно. — Госпођаца зазвони и собнб1 елужителБ уђе. Преко овога поручи она отцу детин^мг Принцу Алберту, да н> Нћгово Височество изволи што пре походити, будући да она у важнБШЂ дЂлима смна нђговогв има сб нбимђ говорити. ЧедолшбивБш родителБ одма дође, в чувши све по реду што се и како се догодило, озбилвно се окрене свомв СБшу и иоказумћи рукомг на подвожицу рекне му: Оћди ту докђ н недођемг. Затимг оде у свого собу и донесе библиго. Посадивши се на столицу према Принцу Велшкомг , рекне му: Смнко, послушаи шта светми Апостолт. Павао теба, и свакоме дЂтету, ков е такво, као тб 1 што си , говори. ЗатБшг прочита изг Посланице кђ Галатннима Гл. IV. ст. 1 и 2. кои овако гласи: „А н вамх кажемг, докгодг в наслФдникЂ младг, нималоболБш нив одг слуге,премда в онђ господинђ свога иманн; него онђ стои подђ заповћдници и старателви одг отца наређеногг." Истина, — продужи отацг далђ, — тбг си Велшкји П> инцг, и ако се добро уввладашг; можешЂ постати отм Фннммђ човФкомђ, можешЂ по смрти свов маике, — кого да намЂ Господђ Богђ дуго поживи — постати кралЂмЂ енглескимЂ ; али засадЂ си тм гоштђ д ^те, и зато морашг свов наставнике и восиитателђ слушати, и заповести нбиховои покоранЂ 6б1ти. Покраи тога морамЂ тм 1 оштђ наспоменути шта премудрБШ Соломонђ вели: Кои штеди прутЂ, мрзи на СБ1на свога; а кои га лго ^и, таи га и казнк." (Притч. Г. ХШ ст. 25) Ово изговоривши узме прутг и казни сђ нБиме енглескога престолонасл^дника, па онда га о-