Školski list

584

та едаредг сама око себе, и обиђе свако 365 данавдаредЂ свов коло око сунца. Своимђ свакидашнвимЂ окретанбмЂ чини намЂ данЂ иноћЂ, своимђ токомђ око сунца чини месецеи годину, а косимђ положенбмЂ на сво1ои стази око сунца чини различита годишнн времена, и у нвима различито дугачке дане. (Ово се има с телуромЂ а за неволм и с' глобусомЂ показати.) Ове обе точке, на коима се землн окреће зову се обртне или Поли, и има Ја два: оваи на северу зове се северни, а оваи на гогу гожки. Оваи понсђ земл^, што изђ међу оба пола на среди одђ оба на еднако удал ^нђ стои зове се равнителв екваторЂ ; онђ дели землго на две еднакв поле, северну и гожну. Сви остали понееви с' обе стране екватора зову се припаси, паралеле; ни вдна одђ нби несече землго на две еднаке, него на све неедначие поле, што в кон ближе полу, ербо в тимђ све манн. Ове одђ пола до пола преко сви паралела иекватора пружене лааие илђ кола зову се подна кола, меридинни; ови су сви вднаки, и сваки сече землго на две еднаке поле, источну и западну. Паралеле и меридиани кола су, и као таковиподелгого се на 360 еднаки делова, то су етепени; сваки степенЂ на 60 минута, а сваки минутЂ набО секунди. бданЂ степенЂ заузимл^ 15 милби дужине. Међу паралелнимЂ колама наизнатннн су: I, оба поларна кола, северно и гожно; одђ нби дополова леже ладни кравви землб, ово в северни, а овде гожни; 2, оба повратна кола, северно зове се друкИ8 а ракоз о, и гожно или козорогово; између нби око екватора стои в рели краи земл®; а између повратни и поларни кола и с' едне и с' друге