Školski list

87

удовичине баште напунимг, и бедну барг тимђ утешимт,." Кнезт. дозволи говорећи: „Узми; кадт> в луда и не хте за новце землш дати, право е, да 10и се отме." Кадт. еудин џакт> напуни, онда замоли кнеза, да му помогне џак-в на конн дигнути. Кнезг покуша, а кадЂ виде, да га ни сђ места маћи немогаше рече: „теретЂ е велики, немогу." Онда судин са великим-Б озоилЂмђ рече: „Кад г Б ти е таи еданЂ џакЂ землЋ толико тежактћ, да колико ће те цела њива удовичина, у коши иладама илнда џакова има, крозг целу вечностЂ тиштати: Сети се и остави сироти землм." Кнеза ове речи толико и устрашише и тронуше, да одма њиву натрагЂ поврати,

ЧобанииЂ и пасЂ. (бдна басна.) „А где си ти?" упита чобант. пса, кои едаредт. дома небеше. „Несрди се, — рече пасЂ, — био самт. мало кодг могт. болестна приптела у пооде." „Лепо, и нека ти онђ захвали, алЂ а не; н ^ћму су лмба†учинио, а мени штету. НаиболЂ дело изађе на зло, кадЂ се на нЂму своа дужностЂ занебрегне. Докђ си ти у пооде био, курнкЂ ми наилепше овце однесе." „Иие могућно, викне иасЂ; та башЂ кодђ н^га самЂ и био, и кадЂ му нредстави, како су овце благе и добре, и како неправду чини. што ихђ дави, мое га речи толико тронуше, да ми се завешта, да ихђ никадЂ више дирнути неће." „Будало! — уздану чобанинЂ, — и ти веруешЂ, да ће се куракЂ обрлатити и одђ оваца одвратити дати, и да ће башЂ са благосхи њиове нарави њима милостивђ бити!

Лаит> са магарцемЂ. (бдна басна.) КадЂ оно ла†еа магарцемЂ, кои му своимђ дерањемЂ помагаше ловђ ловити, но шуми ходаже, викне као у нодсме†с дрвета врана: „ала лепа дружства за лава, зарЂ те ние стидђ са магарцемЂ уг !оред г б ићи!" Не, одговори лавЂ, ко се 1ошђ оногђ , ко му помаже стидио.