Školski list

115

обеетна; опетт. е тако несносна, да е свакЂ омрзне, ерЂ своимг наметан ^мЂ, истрчаванЂмт. и безстидношћу свакога и млађега увреди, некмолг стариега. „ГордостЂ свали свакогт." 1 — „Непуштаи гордости ни у срце, ни у речи твое ући; ерт. е она почетак-Б пронасти." 8 — „Гордостт. дође, кадЂ човекЂ одђ Бога одпадне." 3 — „Горди мисле о себи Богт. зна шта." 4 — „И ако наиманЂ шта учине, надигну вику, и угн^таваш друге, и хвале се као лаже." 5 — Рука гордои. би ће сломиена." 0 — „Богђ ће куће гордихг порушити." 7 — „Горде мрзи Вогг и васЂ светЂ." 8 — СмерностЂ учини непринтелЂ принтељма, а гордостЂ прилтелЂ непринтељма. СмерностЂ начини лшде анђелима, а гордостЂ е начинила анђеле ђаволима, — она е свалила анђеле ођ неба. и истерала лгоде изђ ран, ВисокоумлФ е гошђ грђе, оно надуе и залуди. ВисокоумлЂ е известанЂ знакЂ слабоети, и шшђ нечегЂ малешниегЂ у глави илђ у срцу, илђ на обоеемЂ. Високоумни е самЂ у себе залгоблФнЂ, и држи, да само овђ свудЂ наимудрие рећи и наимудрие учинити уме. А безобразникЂ и бевсрамникЂ гошђ далеко е несноснии и гаднии, нитђ има ичегЂ на свету безсрамниегЂ одђ безсрамности. Ко сти^а нема грђи е одђ пса. Алђ упамти: Смерни, ако се и понижуе непобацуе се, ни нодђ ништо држатв дае; никадЂ се преко мере непонижава, ве на неудесномЂ месту; већЂ зна изузети прилику и место, где ће се и подићи, а не газити дати. ДзлЂ вала добр<» разликовати оно понЈЈжававЂ, што само себе грди, в Богђ зна како грешна и никаква начинити рада; ерЂ то е лажљива смерностЂ, коа о превари ради. Исто тако вала разликовати емерностЂ одђ претеране стидљивости илђ глупости и дивлнчетва, кое су све само изроди красне и миле оне врстности, и кое добримЂ и вештимЂ настонван^мЂ на добро, а запуштен^мЂ и невештимЂ постјпкомђ наипротивниимЂ и наигадниимЂ душевниимЂ злама изађу. Како ћемо научити децу да смерна буду? Учи и привикаваи децу сђ малена Богу благодарно бити, и сматрати свако добро, кое имамо као незалуженЂ дарЂ нћгове милости. Казуи и увераваи ихђ , да су и они, као што смо и сви, безЂ свое заслуге та добра и божае милости добили, пакЂ се нико своимђ превосхедствама ни хвалити нитђ њима узносити треба, ерђ ихђ нико самЂ одђ себе нема, него ихђ е примио одђ

1, Прич, 29 . 23. 2, Тов. 4. 14- 3, Сир. 10. а и 15- 4, Псал. 73. 2, Лука 4. 6, I. 1оант, 2 16. 6, 1ов. 38.15. 7, Прич. 1 ј. 25. 8, Сир. 10 7. О*