Školski list

130

невалн.шхЂ и свирЂпвгхг дела: преваре, крађе, угн1>тавана, мученн, глобленаи гоненн млађих', могу наравно чувство затупити и угушити. Зато сви старји, а особито учитељи и родитељи обвезаки су већт> и за лгобавг доброга примера према млађима своима, валани бвгти, и д ^ ломђ засведочити, да су доетоини оногг. наисветегг позива, когђ имђ Богт. и друштво човеческо дадоше. Исто се тако крепи и подномаже деч1е чувство наравности кадт. се ротитељи и учитељи предЂ децомг често разговараго о добримт. делима, кадт, упућуго децу свого да пресуду изрекну о различитвшЂ истинитбшђ или измишлЂнимђ догађаима. Дела овака наиболЂ е у виду приповедке деци представити, па онда брижљиво испБгеивати, кое се дели њима допада? Зашто имг се то допада? Како би они у подобнимЂ случаевима чиаили ит. д. Кадт. 6 б 1 6 б 1 ло могуће, да деца свагда праве пресуде о добру и о злу слушаго; то 6 бг већг тбшђ самимЂ њихово наравно чуветво чисто и непокварено остало и ончало. По томе дакле добро треба размислити и разсудити, кадЂ хоће човект. штогодђ предЂ децомЂ да похвали, одобри или покуди. Само по наравнои (морзлнои) важности дечшхЂ дела, управлнти валн свого похвалу, благоволенЂ и одобраван-ђ, а нипошто по умнои даровитости, тЂлеснои лепоти, по богатству или по отмЂности њиховБ1хг родителн. Кои воспитатељ на ову точку строго пази, таи има у руци силно средство, коимђ се наравно чувство деч1е изображава. Савеств дечш валн свагда у будномЂ станго одржати, и нго на вери у Бога, на правди Божши, и на надежди живота вечнога утемељити. Тако ће онда деца имати евагда у себи унутрашнЂгЂ едногЂ судјго, кои ће непрестано на опрезу бв1ти, и њима осетити дати, ели њихово или туђе дело добро, или ше добро. Настоимо дакле тако стварЂ уредити, да се деца, кадЂ какво добро дело учине, радуго, и унутрашнЂ неко задовољство осећаго, а кадЂ зло учиие, да осећаго у срдцу свомђ незадовољство, стидђ, каанФ и чезнго за поправлен^мг. ТаковимЂ настонванФмЂ и вечбанФмЂ изображава се наравно чувство у деце, Само страхЂ Божш. страхЂ одђ невалнлБ1ХЂ дела и њиховб 1 хђ последица, и страхЂ одђ муке вечне, кон непоправлЂне невалнлце после смрти очекуе, — само таи трострукш страхЂ есте добарЂ и за воспиташе посп^шанЂ; а напротивг страва одђ странвххЂ лгодш, одђ измишл^нб1хђ аветина, гвоздензуба, и вештица одђ мртаваца, одг мрака и одг животинн, и т. д. еств породг болне ФантазЈе и врло шкоди доброме