Školski list

254

нустинго, да онде подт, видом-в сматрана Божии дела и богомолЂ јошђ ленЂ животтј ироводи. вдаредт, тако еедећу викие гласт. сђ неба: Лењи! лењи! гледни малко по земљи. Лењи спусти очи и опази гомилу мрава што сви у итномђ некомт. раду забунЂни бете. бдант. носаше теретт, много већи нег^ самт> што е. Други се мучаше са зрном г б семена, ко« едва вилицама држати могаше. бдни нашаше брже болЂ ио грудицу земл!>, загаћумћи поточићЂ. што имг пута утапллше; други нашаше и спремаше »имниду. Они лшштише семенФ, да имт. у влажномт, стаку неизклин: они скланаше деду свош одт. облачине, они онамо сахрањиваше свое мртве, што у битки погинуше, а они утврђаваше стан-в што ветарт. покварио беше. Сваки евои посо рвдише и нико никогђ незбуњвваше, еваки мирно еданг другом-в спута скланлмћи ее, и где кои немога самв свогт. терета свладатв, или се немога сђ њим г 1> узт. стрмо брдо успети. томте . други помогаше терет^ нриватамћи илт. леђа свон нодмећућв. Лењв опазивши то све удиви се, и био би јошђ дуже остао да гледи, алђ му опегв гласт, сђ неба викну: Зар-в ниси ти бољп одђ њи? У таи махт, ступи предт. нЂга старадт. неки говорећи: Лдни бедниче! зарт. ти никога на свету немашЂ, коме би исто тако мого у иомоћи бити, Нрвидишђ ли те ситне животињице, како свак' за све ради и евак' довољно има! Лењи застиђенЂ тимђ врати се и стаде одђ тада у томђ великомЂ мравинпку лмдства и самЂ помагати, гледећи како сваки честити не за се већЂ за све ради и живи.

Дивска нграчка. (Народна приповедка. КадЂ су 1 оп1ђ дивови на земљп живили сиђе се едпа дивска девоичица са врЂ планине у до, да впдп, како лмди живе, и дође на едну њиву, бапњ кадЂ ту ратари радише. КадЂ опази ратаре и плугЂ и марву зачуди се, ерЂ никадЂ тогђ чуда видила ние, и гледећи допадне ши се толико, да помиели, то ће иш наилешпа сиграчка бити, гшкђ се сагне, сво! кецеллгљ разшири, целу њиву заедно сђ ратарма плугови и марвомЂ у кецелнкЂ згрне и пуна радосги отрчи на иланину, НФзинђ отад седио башЂ за трпезомЂ, кадЂ она уђе. „Где си ти била, упита е, и шта си то донела, кадЂ си тако пуна радости?" Девоичица показа кецелакЂ. „Шта то толико у нутри гамиже ?" „Сигјразда една, одговори девоичица, дц видишђ охацЂ, лсшде штеи