Školski list

260

несташногг неможе да пази, шта се предае, шшђ тужкарагоћи се сваки част. учатеин узнемирава и предаванЉ прекида. Нипошто нетреба трпити, да деца при куцанго разпустногг часа књиге затвараго, папире и остале с/гвари спремаго, и тимђ шушкаго и немируго, као да више ништа са учителЂмЂ немам. Али исто тако иетреба ни децу преко одређеногт. часа задржавати. Кого точностђ учитељ одђ деце иште, исту ту треба и саиЂ собомт. да држи, зато вала науку у одређент. част. исто тако точпо прекинути, као што е точно и започети валн. Наипосле, да би се одржао мирђ при излазку изђ школе као и при улазку, нуждно е, да учитељ нрви у школи буде, и онде се за иредаванЂ спрема, и да рнђ школе последњи излази, онда ће и деца мирно у пшолу улазећи бити и спремати се, и мирно изђ школе излазити. Методични поступакЂ ирн иредавашо букварске прлповедке: „Говори истнну!" под бр. 13. У овоп малои приповедчици нсно е изложена мисао: „Да не вала лагати" и послЂдице су доста живо, па и наимањои деци сасвммЂ нонлтно представлЂне, тако, да хоштђ вештшп. руковођепкм мораго се деца од нТ> гнушати а тим постанти: искрени, истинити — прави христ!нни. а.) Првш! посао бвш бм, да се лепо, децк наиобичшииг речима приповеди, тако: бданиутЂ пођу два детета СрданЂ и Ранко на воду, и стану се отиматп, ко ће пре заитити. Оће СрданЂ пре а оће Ранко пре. Докт. су се они тако отимали, ко ће пре заитити, разбпо шшпосле обовца свое крчаге (ћупе, теетхе), шта ће сздђ? нити воде нити ћупе, плачу алЂ непомаже; нашосле оду и кући, алЂ иеоднесу ни воде ни ћупе, Ово нико нје вид10, само еданЂ старми чича Срећко, али СрданЂ и Ранко нису знали, да ихђ еогодђ гледи. Срданг, како оде кући, заакта га отацЂ: а ди е вода ? ди е ћупа? СрданЂ сирома застиди се и спусти главу; отац! запита: а шта ти е, што не говоринп,? СрданЂ плачући наипосле рекне: Молимђ те отацЂ, опрости ми, а ћу ти казати све како е бглло. Докђ смо ее п и Ранко отима.ш, ко ће пре заитити, куцну се некако наше ћупе и разбш. Молимђ те сладми отацЂ само ми садЂ опрости, никадЂ више нећу тако радити. А отацЂ му рекне: зато што еи истину казао и одма се покаао, л ти праштамЂ; само одеадЂ буди увек-а добарЂ,