Školski list

199

тета мало помало лепо изображенљ младићг изађе; али онда е наивећа греота, кад^ и родитељи и ти младићи после краткогг времена труд-в и бригу доброга учителн свогђ сасвим забораве.

Поштуи старие дгоде* (бдна приповедка за букварце.) бданЂ отацЂ имађаше два неваллла детета. Та деца имаше невално обичаи стариимг лгодма где годг когг сукобише ругати се. Са тога се многи лгоди њиовомђ оцу тужише, и отац децу често караше говорећи имђ , како е од Бога и лгоди греота и срамота, кадт. млађи старие непоштуго; али лакоумои деце беше све опомене узалудг. Наипосле догоди се, те приликомг свечарства та иста деца напућена учителЂмг свом -б оцу честиташе и у томе срећу здравлЂ и дрг-в векЂ желише, а отац-в им-б одговори: „Нежелите ми дуга века, већг болБ желите да умремг, да старости и недочекамг, да ме кадг остаримг невалнла деца — при овимг речма оштро децу погледа — неизсмеваго, па можда и мон собствена." Деца се те прилике већма негЂ обично застидише, тада наивећма свого погрешку признаше, те сташе одђ то доба старие лгоде поштовати и свуда им-б пристоину част -б одавати.

П у ж е в и. (бдна басна.) бдаредг се посвађаго два пужа, а знате ли о што? 0 то, ко е бржи. Дакле е истина, да и у наилењои душици има гордељивости и зависти. За свогб судиго изабраше жабу. Шаба одреди мету, пакг онда закректа, а пужеви кб мети пођу, ко пре. Дуго време, потрал, а пужевима се едва опаза, да се сб места помакоше; читав -б сатг прође, а ови ни еднога доброгг комада неодмакоше. Ноипосле судии додин гледанЂ, пакг лготито скочи и пужевкма рече: „Будале едне, научите наипре поштено ићи, пре нег -б што се узхтете утркивати и другога за судиго звати."