Školski list

303

Тако се даде свудт. са узрока на иослбдицу сићи илт, са посдеЂдице на узрокЂ узићи. Кадт. би човекг у станш био све узроке изпитати и дознати, опетт, се неби задовољио, докт. неби наипосле на онаи узрокт. сви ствари дошо, кои се за први и едини узрокт. сви ствари и свегт. света држи, то е Богт., коегт. е душа човечин веровати и увидити са свои собствени моћи приморана. Сви остали узроци, на кое при тумачешо различити природни ствари и поава наилазимо, само су узгредии, ст. коима Богт. оваи света и оваи у нЂму редт. држи. Разумт. се зове и моћт> разсућиванн, кадт. разсуђива; ако уме танке разлике сродни ствари лако и брзо наћи зове ее о ш т р о у м л Ђ; уме лт. поиме разчланити и до њиовогт. порекла извести, оно се зове дубокоумлЂ, проничивостт,; а кадЂ уме они различити ствари наличип брзо наћи, кон се врло тешко опазити дан), онда се зове досетљивостт,, хитроумност. Али ми можемо и оне мисли имати, кое никако у оваи сполншњи светт, неспадаш, нити се н$га тичу. Све што е право илт. нсправо, добро илт, зло, свето илт. скврнаво, едномт, речи: све истине било моралне илт. религиозне, те никако неспадаш у оваи сполашњи естаствени већЂ у онаи виши иреестаствени светт., а моћт, душе, то преестаствено сватити моћи, зове се умт>. Помоћу ума кадарт, е човект, надт, оваи телесни естаствени светт, подићи се у онаи виши невидими душевни светт,, и свезу овихт, као едну целостт, сватити, у коши се величаство божие ноказуе. — Разумт, и умЂ зове се другчие и моћт, мишленн, и ту е разумЂ нижа, а умт, виша мишленл моћт,. Све ове моћи ускуна: моћт, опажана, представланн и мишлени ускупа узето сачиннваш моћт. познаванн. Окромт. ти моћи осећамо ми у себи Јошт. и неке тежн1} и нагоне к' деланш, кое све нроизлазе изђ неки осећанл. Те тежн® различите су: свошмт. естаственомт. природомт, тежи човект, на све, што е прилтно, на телесна увеселлванн, удовољства и благостанф, и то е кодт. иеки лшди едина тежни сви њиог.и дела и намера; али телесно удоволнванћ ние наиглавнин стварт. у човечиемт. животу; та удовољства траже и остале животинЂ и зверови, ст, коима се ни едант. човект, нерадг упоређуе. ЧовекЂ е кадарт. не само телесне, него и душевне радости осећати; онт, се радуе са свачимт,, што е истинито, лепо, уредно, добро, благородно, а гади се на сваки неред^, на лажт>, превару, на све што е неблагородно, вло, непоштено, неправо, и т, Д. пакт> и то га све наводи и натеруе да ово илђ оио учини.