Školski list
333
н^ни, изђ обе стране нркомЂ обкопани и дрвлФмЂ засађени или каменомЂ патосани путови зову се главни друмови. Нека меета леже наблизу, а нека врло раздалеко. Далвина едногт. места одђ другогг мери се временомг, што га ередн® корачатоћи човект. треба, да од-б едногЂ места до другогт> дође. Брои ее на минуте и ашлФ. Свака милл има 100 мвнута лгодскогт. хода, а конви пређу за 60, и то се зове едеа ноштанека милн. НузЂ пјтђ , обично на краи места, стое подвгнути диреци и на нвима таб/е , на коима стои написано име места, а на другомт, рук- и на њои напиеано, куда таи путЂ што га рука показуе, води, иакЂ ко читати уме, може одма знати, за колко времена тамо приспети може. Где се више дру™ мова разлазе, ту више кажирука има, свака свои друмЂ иоказуе и далвину, колико е оно место далеко кудт, води. По главним-Б друмовима виде се многи пешаци и виде празна и теретна кола, нека возе нутнике, нека рану или другу робу. Треса кола, звонца на коњма, пуцанЉ кочиншки бичева чун) се издалека и ноћу. Наиживл1з е иа друмовима око они меета где е вашарт., ту сваконки лгоди дође што сваконке робе на вашарт. на продаго донесу. Врло е нужно, да су нутови одг едноп. до другогт. места добри. У некимт, местима има много ране и марве, у другима више трговачке дућанске робе. Чега ко сувише има, то може, кздђ су путови добри у часу на друго место однети, где тога нема а треба, пакЂ тамо продати, а за те новце себи оно купити, чега нема а треба, тако нродаго селлни рану и марву варошашша, а ови њима одело п друге за кућу нужне ствари; ади где су путови невалнли, ту то иде врло тешко, и лгоди немогу на продаго нвшта однети ни нуждне ствври донети. Кажи ми, кое место лежн одђ насЂ на гогу, на ееверу? кое источно, кое западно? Кое еу наша еуседна места? К оимђ нутемЂ морашЂ ићи у Н? Чега каши лгоди наивише кмаго ? куда носе на продаго? Изађи на таблу и нарисуи наше место и суседна, означи еамо точкама, алп извуци линиама све главне путове. Начините и ви остали на своимђ таблицама то исто; али оћу тако да начините, да милн толику дужЂ изнесе, колико свзкогђ иалацЂ изноеи. (То мера у маломЂ некЂ буде) Напишите и у прописе ева еуеедна места, почните са истока пакЂ редомЂ како уна« около леже.