Školski list

334

ВелнзарЂ. (бдна казка изт. Историе.) Пре дуго времена, има више одђ 1300 год. за вдаде грчкои> цара ГОстиниана (Управде) беше вданг новекЂ по имену Ведизарт., кои одт. сиромашкогЂ порекла изашавт. као простг воиникђ у цареву гарду уђе, али се ту тако врстатгг, показиваше, да мало по мало првшга, воиводомђ изађе. ЦарЂ беше тада у врло незгодатгк ратт. са Персиннима заплетент,, и немогаше онои великои персискои воисци, у коши преко 40,000 оружани лнтди беше, ни полу толико на супротт, послати. Али мудростт, Велизарова беаше више вредна негт, сва персиска воиска; Велизарт, Персинне победи и на врло пробитачант, по Грчку мирт, примора. Идуће године породи се у Цариграду онаи велики немирт,, кои силно крвопролиће нриузрокова и умало савт, Цариград иожаромт. неупропасти; таи немирт. кои би кшп. далеко грђи зала починио био, Велизар г т, свотомт. мудрости и снажномт, мишцомт, утиша, и цару престолт, и животт, спасе. Исте те године оде Велизарт, са своима военимт, четама у Африку на Гелимера Вандалскогт. кралл, и ма да неимађаше више одт. 15000 момака, опетт, противу далеко веће силе освои град Картагу, нотуче неприателн сасвимт, и кралн њиовогђ жива уваћена и зароблФна ст, триумФомт. у цариградт, доведе. Царт, ГОстининнђ неимађаше никои отличин ни достаннства, коима би Велизара отликовао, он г в даде у славу Велизара и споменице ковати, кое тада наивећа частт. беше, али и сваку прилику употреби, те са тимт. врстнимт. воиводомт. гдегодт, кото мога победу задоби. Тако га пошл1> и у Талшшску, да онде Остроготе разбие и Велизарт, у Сицилии са своимт, четама изашавт, освои градове Сиракузу, Палермо и Пеапољ, потуче готскогт. крала Витига и увати, уђе са триумфомт, у Римт, и доиесе свомт. цару круну И уваћена готскогт. кралн у цариградт,. И противт, Бугара воеваше Велизарт, за свогт, господара исто тако верно и сретно, Те велике и многе услуге што ихт. Велизарт, свомт. отачаству указа, ти силни за цареву славу вођењи боеви, у коима самт. големи рана доиадаше, те многе землТ,, што ихт, онг цару своме задоби и покори, то све требало е цара доволшо уверити, да е Велизарт, исто тако и одант, и верапт, слуга нЂму, као што е вредант, мнакт, и човект,. Али злоба и завистт, невалалИ дшди, кои исто тако славни бити хтеше, али ни срца ни памети