Školski list

335

Велизарове неимаше тражише сваку прилику да га кодт, цара оцрне, и онаи велики царт. беше толико лаковерант., те лаже оне послуша, кои му обтуншше Велизара, да онђ ние онак<1 неранЂ као што се чини, већ г б да в наумио цару престо отети и самЂ себе царемт, учинити. Царт. стане доиста подозревати и бонти се и дође до тога, те лажно обтуженомЂ Велизару сва достоннства одузме и заповеди, да га у тамницу вргну. 1опгг> злоби и пакости невалали лмди небеше ни то довољно, они дал!> цара дражише, и царт. се овога великогт. и елавногЂ човека, когт, савт. народ г в наивећма уважаваше толико аабоа, те у стару науми истога гошђ већма по себе безопасна учинити, и тада ону нечовечиу заиовестт, издаде, да му оба ока изжежу и онда изт> зек.гЈ; изагнан). То нечовечно дело буде извршено, оне очи, што за мирт, и благо отачаства и за славу и животђ цара онако верно бдише буду са усилнимЂ гвожђемЂ изжежене, и онда оду тражити вођу, ко ће тога ослеплФногЂ бедника иза границе одвести. То буде по граду ивно извикано, али се сваки укланаше, докђ едва едно дете дође, кое се за вођу бедномЂ старцу томђ нонуди. Онда изведу тогђ бедника из тамнице, скину окове сђ пЉга и пруже место воиводскоп, мача просинчки штапЂ у шаке, да се са њимђ иде по туђини лебомЂ ранити. ВелизарЂ биаше не само онимђ потворенТ,мт, и онимђ нечовечнимЂ поступкомЂ у душу убиенЂ, већЂ му срце бепш разнупано, што приморанЂ беше све што наимилие на овомђ свету имађаше оставити отачаство и породицу, а наивећма жалише за сво 1 омђ маломЂ ћери ИриномЂ , кон са детиомЂ верности и нежиости непрестано узЂ нФга беше, н$му кадЂ изђ битака рандв долазаше крвт, утираше и ране превишпе, и иза они тешки умора мучни ратни трудова са нежномЂ детиомЂ рукоМЂ нТ,га неговаше. КадЂ са†светЂ са дивл Ђ н Ф мђ на Велизара гледаше, и м> радости узклицима врстногЂ воиводу свогт. узносише и славлише Ирина као таиноМЂ слмтњомђ некомЂ застрашено забринута ма старогЂ оца свог погледаше, кол као добри анђео хранитељ уз «№га беше,и коши сва светска слава далеко манн беше него лмбав и чуванТ. свогђ стара отца. И то дете свое еадЂ да остави — то беше сувише за разчупано срце беднога старца. Само 1ошђ едаредЂ нн> видети, Јошг едаредЂ н^зинђ мио гласакЂ Чути, у свон родитељска наручиа узети, то само жслише, пакЂ да онда све свое остави и у туђу землм пође, да се пребин одђ немила до недрага, докђ га и смртЂ нађе. Али тдвдичар