Školski list

351

брда. Прочитаи кого варошв, село, поштарску штациго, манастирЂ, град. Показки кои главни друагв, гвоздени пута. Покажи попречне и уздужне лииие. Прочитаи неколико места што имт. заедно дан г в сване и омркне. Плочитаи неколико коима наирание сване, а неколико, коима наика1шЉ. Кое су наиладнин, а кое наитонли« места? Прочитаи сва места на Дунаву, Сави, Тиси, Моришу, каналу бачкомг, банацкомљ, на Тамишу, Бегего.

Дрвеии коњ. (вдна приповедка изт. историе.) У старо доба, на 1200 год. пре Хр., зарате се Грци са Троннцима и Грци обседну градЂ Трого, кои у малои Азии не далеко одђ мора лежаше. У тои обсади и бого изгину многи грчки и тронаски гонзци; и кадт. Грци много реда узалудЂ на градЂ горишаше, да га отму, рекне имђ наипосле еданЂ жрецЂ, да лукавствомЂ извршити покушаго, што снагомЂ немогу, пакЂ да томе крвавомЂ бого кран начине, и Улисђ , главни грчки воивода измисли слЋдећи предлогЂ и рекне: „Знате л' браћо шта ћемо; да дамо еднога кона одђ дрвета начинити, толико великогђ , да се могу у нЂга сви наиболви наши гонаци сакрити; остала воиска сва, нека се на лађама натрагЂ повуче, а све, што у табору одђ сграда има, да се спали, да Троннци, кадЂ то спазе номисле, да смо се ми нби оставили и дома се вратили, накЂ да безЂ бриге градЂ отворе и изађу. Одђ насЂ мора еданЂ кодђ конн остати, али то мора онаи бити, когђ ни еданЂ ТроннацЂ непознае, и таи ће се морати за грчкогЂ бегунца издати, кђ Троннцима прибећи и нвити, да е одудЂ одђ зла утекао, и по ^ ђ кона сакрио, когђ су Грци својои покровителБици богинви Палади Атини посветили, и онђ сздђ, кздђ су ее Грци разишли нБима иодђ заштиту бежи; кадЂ га Троанци приме, онда ће имати о томђ настоати, да Троннци кона у градЂ увуку, а кадЂ ноћв дође, и Троннци мирно и безбриге поспаваго, онђ ће овима у конго прикривенимЂ знакЂ дати, и ови ће изаћи, пакЂ градЂ на све стране запалити и све живо мачемЂ посећи 1 " КадЂ УлиеЂ изговори, сви похвале ту мудроств, само се синђ нвиовога наивећегЂ гонака Ахила противу тогђ дигне и рекне: „ГОнаци иду отворено и нападаго на непринтедн на слободномЂ полго, нвно, а не изђ потае, тако валн да ее нокажемо." Улисђ похвали срчаностБ младића и придода: „Истина в све што велишЂ, али ти видишђ , да ни твои отацг,